Neke torbe govore o statusu, druge o ukusu, ali retke su one koje sa sobom nose jasnu ideološku poruku. Vivienne Westwood Mini Yasmine u crnoj boji jedna je od njih. U njenom dizajnu sabrana je cela jedna istorija otpora – protiv modnih normi, društvene letargije i kratkotrajnih formi.
Mini Yasmine potiče iz arhive same Westwood, s kraja osamdesetih, vremena kada je moda u Londonu postepeno prestajala da bude “dekoracija” i postajala sredstvo izražavanja identiteta, stava i kritike. Torba nije redefinisana kako bi se uklopila u savremeni ukus, njen oblik ostao je gotovo netaknut, kao svedočanstvo da se pojedine ideje ne prilagođavaju vremenu, već ga nadživljavaju. Crna boja kod ovog modela ne znači neutralnost. Naprotiv, ona sugeriše autonomiju. Odsustvo suvišnog u boji i formi omogućava da sve pažnje preuzme ono što ova torba jeste u svojoj suštini: kompaktan manifest individualnosti. Nema preglasnih detalja, nema logomanije. Samo pažljivo odmerena proporcija i simbol koji spaja krunu i orbitu planete – znak koji ne pripada ni zemlji ni tradiciji u celosti, već svima koji traže novo mesto pripadanja.
Nositi ovu torbu je svesna odluka ne pristajanja na lako definisive kategorije – ni luksuz u njegovom konvencionalnom smislu, ni trend kao prolazna vrednost. Mini Yasmine je mala po dimenzijama, ali velika po značenju. Ona ne pokušava da impresionira. Njena snaga je u doslednosti, u odbijanju da se objasni ili prilagodi. Upravo zbog toga zauzima mesto na našoj listi želja. Ne zato što je predmet trenutne opsesije, već zato što nas podseća da moda, čak i u eri vizuelne preopterećenosti i uniformisanog identiteta, još uvek može biti prostor za promišljanje I pronašli smo je u Distanteu.