High street brendovi odlučili su da odustanu od svoje najjače strane – pristupačnosti. Nekada ste mogli da maštate o tom luksuznom Max Mara kaputu a nađete sličnu, jefitniju opciju u Zari. Situacija se menja vrtoglavom brzinom, a modna industrija deluje potpuno nesnađeno. U pokušaju da liče na luksuz, izgubili su ono zbog čega su postali popularni. Protekle zime, Mango je nudio kaput za preko 1.000 evra, H&M izbacuje kolekcije koje koštaju više od prosečne plate, a Zara sarađuje sa velikim imenima iz industrije. Ako se pitate zašto, odgovor je prost: niko ne zna više šta radi.
Inflacija gazi sve redom, ljudi biraju funkcionalnost ispred forme, a ChatGPT piše sadržaje brže nego što dizajneri mogu da izmisle još jedan capsule drop. U toj panici, brendovi pokušavaju da svaki komad načine luksuznim – jer ako mu dodate reč skulpturalno i podignete cenu, možda će proći kao investment piece.
Premijum cena, kriza identiteta
I naravno, sve je upakovano u priču o održivosti, svesnosti i bezvremenosti. A realnost? Poliester i marketinške igrarije. Umesto moda za mase, sada imamo modu za zbunjene, gde više niko ne zna da li kupuje luksuzni osećaj ili samo skuplju verziju iste stvari.
Deluje da moda više ne zna kome se obraća. Da li širokim masama, jednom procentu ili online algoritmima. A dok pokušava da se uzdigne, deluje sve praznije. Mindless shopping, mindless skrolovanje i mindless životi su postali naša svakodnevnica. Ne samo što smo mi kao konzumenti zbunjeni, već i oni koji postavljaju pravila “igre”.
I dok brendovi pokušavaju da pronađu nove načine kako da što manje osete globalnu inflaciju, tako se konzumenti sve više okreću second hand tržištu. Jer potrošači danas radije daju novac na polovnu Toteme jaknu nego na premijum Zara kolekciju. Ako već plaćamo luksuzno onda želimo komade koji se neće uništiti nakon dva pranja.
Nemojte pogrešno da me razumete, kvalitet čak i dolazi sa premijum cenama na high street tržištu, ali narativ koji ti brendovi nose ne može da se poredi sa onim što luksuzna moda “prodaje”. Privlačnost i ekskluzivnost nikud ne odlaze sa kupovinom polovne robe, dok se na pomen Zare unapred stvara cringe osećaj u nama. Taj osećaj nije samo stvar ukusa, već sve više stvar klasne svesti. Zara može da stavi price tag od 300 evra, ali identitet koji prodaje ostaje isti – masovna proizvodnja upakovana u tanki sloj luksuza.
Dakle, budućnost high streeta nije u luksuzu, već u tome da ostanu priuštivi prosečnom potrošaču. Jer moda jeste igra identiteta, al’ sve manje padamo na jeftine trikove.