Nekada je high street moda bila sinonim za pristupačne trendove, ali nova realnost donosi kapute i jakne koji prelaze granicu od 1.000 evra. Brendovi poput COS, Arket, Mango i Zara sada nude kožne i krznene komade po cenama koje su donedavno bile rezervisane za luksuzne kuće. Postavlja se pitanje: da li su ovi komadi zaista vredni tolikog ulaganja, ili su tek odraz promene strategije u modnoj industriji?
Ekskluzivnost bez opravdanja?
Kada Hailey Bieber ponese kožnu jaknu Phoebe Philo, ili Anya Taylor-Joy zablista u McQueen kaputu, ne iznenađuje što su njihovi komadi procenjeni na više hiljada evra. Međutim, iznenađujuće je što high street brendovi sada prate taj model i nude shearling jakne, poput one iz COS-a za nezamisliv novac srednjeg staleža, ili Mangoovog kaputa od ovčije kože za čak 1500 evra. Zara je, u kolaboraciji sa Kate Moss, lansirala kožnu jaknu po ceni od skoro 900 evra, koja je rasprodata u rekordnom roku.
Prvi instinkt možda sugeriše da ove cene znače i bolji kvalitet ili povećanu posvećenost održivosti. Dio Kurazawa iz konsultantske firme The Bear Scouts objašnjava da porast cena može biti povezan sa etikom nabavke, troškovima proizvodnje i dinamikom tržišta. Ipak, kako upozorava Ginnie Chadwyck-Healey iz platforme The Fairground, “skupo ne znači nužno bolje”. Kupci moraju znati šta tačno plaćaju.
Pitanje transparentnosti
Određeni brendovi zaista ulažu u poboljšanje procesa proizvodnje. Everlane objavljuje precizne podatke o troškovima rada i materijala, dok Reformation prati ekološki otisak svojih proizvoda. Arket, deo H&M grupe, već od 2017. godine transparentno objavljuje podatke o dobavljačima, a koža koju koristi ne sadrži štetni hrom. No, mnoge kompanije i dalje ne nude dovoljno informacija o poreklu svojih materijala. Inditex, matčna kuća Zare, deklarativno se zalaže za etiku, ali ne nudi konkretne podatke o nabavci kože.
Ekološki standardi se sporo pomeraju unapred. Studije pokazuju da je 42% tvrdnji o održivosti potencijalno obmanjujuće ili preuveličano, što dodatno komplikuje situaciju za kupce. Oslanjanje na nezavisne revizorske organizacije poput Sedex-a može pomoći u prepoznavanju stvarnih poboljšanja naspram puke marketinške strategije.
Kaput i jakna od 1.000 evra: simbol napretka ili eksploatacije?
Pojedini brendovi se zaista trude da opravdaju visoke cene kroz bolje standarde. Me+Em koristi kožu kao nusproizvod prehrambene industrije i proizvodi u Velikoj Britaniji. Whistles i Jigsaw se oslanjaju na sertifikovane tabakere, dok Reformation investira u praćenje koženih sirovina do samih farmi. No, čak i ovi brendovi nisu bez mana. Orsola de Castro, aktivistkinja za održivost, upozorava da visoke cene na high street tržištu mogu kupce dovesti u zabludu da su proizvodi automatski kvalitetniji i ekološki prihvatljiviji.
U svetu gde su nekada brze kolekcije bile glavni adut high street mode, da li smo sada svedoci njene transformacije u kvazi-luksuzni segment? Ako su cene ovih kaputa zaista opravdane, brendovi bi morali glasnije i transparentnije objasniti šta kupci tačno plaćaju. U suprotnom, ova era kaputa i jakni od 1.000 evra može se pokazati kao puki marketinški trik, a ne kao suštinski pomak ka održivijoj i odgovornijoj modnoj industriji.
