Filarri je umetnik koji ne pravi kompromise – ni u muzici ni u načinu na koji doživljava svet. Njegova autentičnost nije lažna predstava niti dodvoravanje publici, već suština svega što stvara. Biti „ja” za njega znači biti veran sebi, voleti svoju jedinstvenost i ne prilagođavati se tuđim očekivanjima. Filarri, čije je pravo ime Filip Marinkov, otkrio nam je da je sloboda za njega mogućnost da stvara bez ograničenja, a mir pronalazi u muzici, umetnosti i introspektivnim trenucima.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što niko drugi ne može biti ja. Svako od nas nosi svoju jedinstvenu energiju, emocije, viziju i način izražavanja. Biti svoj znači biti slobodan od tuđih očekivanja, imati hrabrost da se izraziš bez filtera i voleti sebe u svim fazama svog razvoja.
Kakvu kafu piješ?
Najveću koju imaju ili koju mogu da napravim. Kafa mi je više slatkis, nego navika ili ritual kao većini ljudi koji u njoj zaista uživaju.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir dolazi iz toga da znaš ko si i da ne dozvoljavaš spoljnim uticajima da te previše pomeraju. Pronalazim ga kroz muziku, umetnost i introspekciju. Nekad je to trenutak tišine, nekad šetnja, nekad razgovor sa nekim ko me razume. Mir je stanje uma, a ne nešto što dolazi spolja.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda je mogućnost da budeš ono što jesi bez straha i ograničenja. Da se izraziš na način koji osećaš kao svoj, da voliš kako želiš, da stvaraš bez kompromisa i da hodaš svojim putem, čak i kada to nije najlakši put.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Da iza svega što radim stoji iskrena emocija. Svaki stih, svaki vizuelni koncept, svaki nastup dolazi iz mene i nosi deo moje priče. Voleo bih da ljudi znaju da je sve što vide – autentično i proživljeno.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitao?
Volim knjige koje me teraju na razmišljanje, rast, razvoj i koje imaju odgovor na temu koja me u tom periodu muči ili interesuje. Poslednja koju sam pročitao bila je „Pazi kojeg vuka hraniš”.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Zavisi od atmosfere, na početku večeri uvek nešto brzo i energično, što će da razmrda ljude, a pred kraj neku baladu sa jakom emocijom!
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
Tokio. Grad pun kontrasta, gde se futurističko i tradicionalno stapaju na jedinstven način.
U Beogradu…
…se osećam kao kod kuće, ali istovremeno i kao da stalno otkrivam nešto novo. To je grad koji i dalje uspeva da me iznenadi.
Pitanje koje bi postavio sam sebi?
Da li si srećan? Jer, na kraju dana, sve što radim i stvaram trebalo bi da vodi upravo ka tome.
Foto: Moshi Creative – Mina Dišljenković