Maja Bučanin živi život u svom ritmu – „lagano, primorski”, kako sama kaže. Iskrena, autentična i svoja, Maja bira ljude, trenutke i energiju koji joj gode i ne pravi kompromise kada je u pitanju njen mir. Maja Bučanin kreira život poput savršeno skrojenog pejzaža u kom dominiraju more, sloboda i ritam koji sama određuje. Godinama je radila kao stjuardesa na brodu, a danas plovi kroz život s istom strašću – promišljeno i s lakoćom. Maja nam je otkrila šta je vodi kroz život, koliko joj znači more i zašto je Beograd njena sigurna luka.
Zašto je dobro biti „ja”?
Biti ja znači živeti život punim plućima, s osmehom, što bih ja rekla „lagano, primorski”. Volim život i trudim se da ga živim na način koji mi donosi sreću, biram ljude, trenutke i situacije koje mi gode. Uživam u malim stvarima, pronalazim lepotu u svakom danu i volim kako sama sebi nameštam život tako da se u njemu osećam ispunjeno.
Kakvu kafu piješ?
Pijem produženi espreso sa sojinim mlekom kada želim duže da uživam, ali i kratki espreso kada mi treba onaj pravi, intenzivni udar kofeina.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Mir pronalazim upravo birajući ljude, situacije i energiju koja me okružuje. Već sam rekla da volim kako sebi nameštam život, pa isto tako pazim da u njemu nema mesta za negativu. Ne dopuštam da mi iko naruši moje raspoloženje ili onu lepu atmosferu koju sam sama stvorila. Moj mir je moj izbor, i čuvam ga tako što ne dozvoljavam da spoljašnji uticaji upravljaju mojim unutrašnjim stanjem.
Šta je za tebe sloboda?
Sloboda je za mene mogućnost da donosim odluke koje smatram ispravnim, da živim po svom i sledim ono što me ispunjava. More me uvek podseća na tu slobodu – snaga i nepredvidivost odražavaju ono što osećam u sebi. Pola svog života radila sam kao stjuardesa, i ta širina, putovanja, promene – sve je to bilo deo mog osećaja slobode. Ali ipak, more je ono što mi najviše treba. Kad ga osetim, znam da sam na pravom mestu.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Ono što bih volela da ljudi znaju o meni, oni već znaju. Ja sam upravo onakva kakvom se prikazujem – iskrena, autentična i svoja. Često dobijam komentare da sam u stvarnom životu ista kao na društvenim mrežama, i to mi je najveći kompliment. Ne stvaram drugačiju sliku o sebi, ne pokušavam biti nešto što nisam, jer za tim nemam ni potrebe ni želje.
Koja je poslednja knjiga koju si pročitala?
Ako ćemo iskreno, poslednja knjiga koju sam pročitala je Novi zavet, jer ga čitam svako jutro. Ali ako govorimo o poslednjoj knjizi (koju čitam po treći put), onda bih rekla „Atomske navike“.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Iskreno, nikad nisam pevala karaoke i nisam sigurna šta bih izabrala, ali mislim da bih išla s nečim što ima dobar ritam i što svi mogu pevati zajedno. Možda „Dancing Queen“.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Definitivno u Japanu. Iako govorim o celoj državi, sigurno će to biti jedna od mojih budućih destinacija jer me Japan strastveno privlači – njegova kultura, priroda i energija su nešto što želim da doživim.
U Beogradu…
Beograd me, iskreno, asocira na dom. To je osećaj koji nosim kad pomislim na njega – mesto gde je sve počelo, zbog porodice, zbog mog muža. Beograd mi je postao moja sigurnost.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Kako napreduje firma Maisailors, koju si pokrenula za pomorce, i koji je sledeći korak?