Osam sati za obroke, šesnaest sati bez hrane. Pravilo zvuči jednostavno, a 16:8 način ishrane poslednjih godina postao je jedan od najpopularnijih wellness trendova. Ali da li vremenski ograničena ishrana zaista donosi zdravstvene benefite ili je samo još jedan način da kontrolišemo koliko jedemo?
Koncept 16:8 zasniva se na povremenom postu (intermittent fasting), odnosno rasporedu u kojem sve obroke konzumiramo tokom osam sati, dok preostalih šesnaest ne unosimo kalorije. Na primer, prvi obrok jedemo u 11, a poslednji završavamo do 19 časova.
Zagovornici ovog pristupa ističu da može doprineti regulisanju telesne težine, boljoj kontroli šećera u krvi i smanjenju potrebe za konstantnim grickanjem. I zaista, pojedina istraživanja ukazuju na određene metaboličke koristi, ali rezultati nisu jednaki kod svih.
DA LI JE 16:8 ZAISTA ZDRAVIJI OD KLASIČNE ISHRANE?
Ono što se često zaboravlja jeste da vreme u kojem jedemo nije jedino što je važno. Kvalitet namirnica, količina hrane, san i fizička aktivnost i dalje imaju ključnu ulogu.
Istraživanja pokazuju da 16:8 može pomoći nekim ljudima da smanje unos kalorija i telesnu težinu, ali nije dosledno dokazano da je efikasniji od uravnotežene ishrane sa sličnim kalorijskim unosom.
Takođe, duži periodi bez hrane nekima mogu izazvati glavobolju, razdražljivost, pad koncentracije ili preteranu glad tokom večeri. Ovakav režim nije pogodan za svakoga, posebno za trudnice, dojilje, osobe sa istorijom poremećaja ishrane i pojedine osobe sa dijabetesom.
MOŽDA JE NAJZDRAVIJA RUTINA ONA KOJU MOŽEMO DA ODRŽIMO
Ako vam prija da doručkujete kasnije i večerate ranije, 16:8 može biti praktičan način organizacije obroka. Ali ako zbog njega preskačete obroke uprkos gladi, osećate iscrpljenost ili razvijate preteranu kontrolu nad hranom, vreme je da preispitate rutinu.
Jer zdrava ishrana ne bi trebalo da bude takmičenje u tome koliko dugo možemo da izdržimo bez hrane, već način da svom telu pružimo ono što mu je potrebno.