U modnom univerzumu, gde se lica često smenjuju brzinom svetlosti, ponekad se pojavi neko ko nosi iskru koja obećava trajnost i posebnost. Takva je Aleksandra Kežman – mlada manekenka iz Beograda, čije je prisustvo već sada upečatljivo na najprestižnijim evropskim i svetskim modnim pistama. Njene fotografije i nastupi osvajaju brendove i publiku, a iza tog profesionalnog sjaja krije se ličnost koja jednako inspiriše i one koji je poznaju privatno.
Oni koji su joj najbliži reći će da je Alex pre svega divan prijatelj – nežna, iskrena i pouzdana, osoba koja zrači toplinom i harizmom, posebna inside and out. Upravo ta kombinacija unutrašnje lepote i spoljašnje elegancije čini je drugačijom i izdvaja iz mase koja u savremenoo doba postaje sve uniformisanija i bezličnija. Njena karijera već sada ima blistav tok, a modni svet se gotovo utrkuje da je pridobije – i ipak, ovo je tek početak njene priče.
Alex je ona retka pojava koja pokazuje da moda nije samo odeća i estetika, već i stav, senzibilitet i ličnost. Sa svojom snagom, autentičnošću i prirodnom gracioznošću, nesumnjivo je da će se za nju tek čuti, i to ne samo na pistama, već i mnogo šire.
Zašto je dobro biti „ja”?
Dobro je biti ja jer sam naučila da budem svoja, bez da jurim da se svima svidim ili da se pravdam.
Kakvu kafu piješ?
Najviše uživam u klasičnom espressu, ali tokom leta obožavam osvežavajuće hladne kafe sa raznim ukusima – tada mi kafa postaje pravi mali ritual uživanja.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Svoj mir pronalazim i čuvam tako što biram da budem uz ljude pored kojih se osećam spokojno – bilo da razgovaramo, ili jednostavno delimo tišinu. Mir mi donose i oni mali trenuci svakodnevice, poput šetnje sa psom, kada se potpuno opustim i uživam u prisutnosti trenutka.
Šta je za tebe sloboda?
Za mene je sloboda mogućnost da putujem i istražujem svet, da radim posao koji volim i koji mi donosi nova poznanstva i iskustva. Sloboda je i to što nisam vezana za jedno mesto, već mogu da biram gde pripadam. Ona je i u onom osećaju da uvek mogu da iznesem svoje mišljenje, bez straha da će me neko osuđivati – jer tada zaista živim onako kako želim.
Šta bi volela da ljudi znaju o tebi?
Volela bih da ljudi znaju da sam iskreno dobra osoba, da imam svoju posebnu zanimljivost i šarm, da sam harizmatična, ali i nežna i osećajna. Da iza mog osmeha stoji toplina i iskrenost koju želim da podelim sa drugima.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitala?
Poslednja knjiga koju sam pročitala je Kuća svetlosti Donata Karizija. Njegove knjige me uvek potpuno uvuku u priču, a ova mi je posebno držala pažnju. Za sve koji vole dobar triler, sigurna sam da bi im se svidela.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Iskreno, nisam veliki ljubitelj karaoka, ali verujem da bih, kada bih im ponovo dala priliku, možda promenila svoje mišljenje.
U kom gradu bi volela sada da šetaš?
Volela bih da šetam ovde gde sam sada, u Parizu, jer početak jeseni ovom gradu daje posebnu romantiku i neponovljivu čar.
U Beogradu…
Beograd je za mene dom – mesto mog odrastanja i detinjstva, gde je moja porodica i gde sam doživela svoja prva velika iskustva i uspomene. Tu se čuvaju svi moji početci i sećanja koja oblikuju ono što jesam danas.
Pitanje koje bi postavila sama sebi?
Koja je jedna istina o meni koju još nisam u potpunosti upoznala, a mogla bi da promeni način na koji gledam na sebe i svet oko sebe?