U domaćoj pop sceni, često sputanoj ponavljanjem istih obrazaca i strahom od radikalnijih iskoraka, Dzipsii se nameće kao umetnik koji granice ne doživljava kao prepreke već kao poziv na rušenje. Njegovo pojavljivanje nije slučajna anomalija već jasan znak da se pred nama formira nova generacija izvođača koja ne pristaje na kompromise. Autentičan glas, izražena queer perspektiva i neodustajanje od ličnog narativa čine ga jednim od retkih koji sopstvenu intimu uspevaju da pretoče u kolektivno iskustvo. Ako je debitantski album “Zapisi iz podzemlja” (2022) obeležio njegovu poziciju kao ozbiljnog igrača na sceni, nova faza najavljena singlom “Skloni se” potvrđuje da Dzipsii više ne igra na terenu dokazivanja – već preuzima ulogu onoga ko određuje pravac kretanja. U vremenu kada domaća muzika balansira između komercijalnih formula i stvaralačke hrabrosti, on ulazi upravo u tu pukotinu i pretvara je u prostor umetničke slobode.
Zašto je dobro biti „ja”?
Zato što radim šta hoću, zato što sam lep, zato što skupljam čekove, zato što sam iznova i iznova sve bolji i bolji.
Kakvu kafu piješ?
Produženi bez mleka. Šećer.
Kako pronalaziš i čuvaš mir?
Pronalazim mir tako što se družim sa haosom.
Šta je za tebe sloboda?
Biti bezkompromisan.
Šta bi voleo da ljudi znaju o tebi?
Voleo bih da manje znaju o meni, ali ja prosto ne umem da budem mističan.
Koja je poslednja knjiga koju su pročitao?
“Lepa kuća na jezeru”, strip. Sve preporuke.
Koju pesmu biraš na karaokama?
Nicki Minaj – Massive Attack, works everytime.
U kom gradu bi voleo sada da šetaš?
U Njujorku. Upper east side, da se razumemo.
U Beogradu…
U Beogradu je Ćacilend – i ruše moju Carrie Bradshaw fantaziju.
Pitanje koje bi postavio sam sebi
Kad ćeš da ostaviš pljuge već jednom?
Foto: Kaktus media