U svetu u kojem su luksuzne modne kuće sve češće pod rukom muškaraca, a kreativno vođstvo postalo stvar prestiža, a ne senzibiliteta, Zimmermann ostaje tihi kontrapunkt. Brend koji je kreativna direktorka Nicky Zimmermann osnovala zajedno sa svojom sestrom – i koji ona i dalje vodi – oduvek je bio oličenje nečeg što se ne da replikovati: ženskog pogleda koji nije projektovan, već iskonski.
Estetika koja razume telo, ne diktira mu
Na nedavnoj reviji u Parizu, kolekcija SS26 pokazala je upravo tu razliku. Siluete nisu bile stvorene da dominiraju prostorom, već da u njemu dišu. Prozračni materijali, čipka, slojevi koji prate pokret, ne sputavaju ga – sve to deluje kao vizuelna poezija o slobodi. Haljine koje nisu napravljene „za poglede“, već za osećaj. To je suština ženske mode kada je kreira žena: ne scenografija moći, već prostor u kojem je udobno postojati.
Romantika bez slabosti
Zimmermann nikada nije bežala od romantičnog, ali romantično u njenim rukama nikada nije sinonim za naivno. U SS26 kolekciji, volani i pastelne boje nisu kliše – oni su strategija. Za vreme u kojem moda glorifikuje oštrinu, Zimmermann nudi mekoću kao oblik snage. U delikatnosti, u liniji koja se ne trudi da dominira, postoji tiha, ali moćna pobuna protiv maskulinizovanog pristupa dizajnu.
Da li zaista vidimo razliku?
Pitanje koje se nameće posle ove revije nije samo estetsko, već društveno: da li zaista osećamo razliku kad žene dizajniraju za žene? Ili smo, u kulturi naviknutoj na muški narativ o telu, zaboravili kako izgleda moda koja ne posmatra ženu – već je razume?
Jer pogled Nicky Zimmermann nije površan. On nije tek puki konstrukt. On je pogled iznutra – pogled koji zna šta znači biti žena u sopstvenoj koži, a ne u nečijem konceptu o njoj.
Nova vrsta moći
U tom smislu, Zimmermann SS26 nije samo kolekcija, već manifest: da mekoća može biti otpor, da elegancija može biti politički čin i da nam, možda, ne treba više žena koje “razmišljaju kao muškarci”, već više onih koje se usuđuju da misle – kao žene.
I verovatno se baš tu otvara nova era – ona u kojoj ženski kreativni glas ponovo zauzima prostor koji mu je oduvek pripadao. Phoebe Philo, Simone Rocha, Nensi Dojaka, Sarah Burton – sve one, svaka na svoj način, potvrđuju da ženski pogled u modi nije samo estetika, već etika.
Zimmermann, svojom bajkovitom ali suštinski emancipovanom poetikom, podseća nas na to da se istinska moć ne meri bukvalnošću, nego sposobnošću da se prepozna – nijansa.