Iako kalendarski zima još traje, organizam već ulazi u tranziciju. Dani su duži, jutra svetlija, ali umesto očekivanog naleta energije, mnogi primećuju suprotan efekat: teže ustajanje, pad koncentracije, pospanost tokom dana i osećaj opšte tromosti. Taj fenomen poznat je kao prolećni umor, i ne javlja se u aprilu, već upravo sada — u periodu kada se telo prilagođava promeni godišnjeg doba.
But why?
Glavni uzrok leži u biologiji svetlosti. Tokom zimskih meseci, zbog kraćih dana i manje izlaganja suncu, organizam proizvodi više melatonina, hormona koji reguliše san i signalizira telu da uspori. Istovremeno, nivo serotonina — neurotransmitera povezanog sa budnošću, raspoloženjem i mentalnom energijom — ostaje niži. Kada se količina dnevne svetlosti poveća, mozak mora da uspostavi novu ravnotežu između ova dva sistema. Taj proces nije trenutan. Potrebno je vreme da se cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat, uskladi sa novim uslovima, a upravo u tom periodu dolazi do osećaja umora i smanjene mentalne jasnoće.
Promene se dešavaju i na fizičkom nivou. Sa porastom temperature dolazi do širenja krvnih sudova, što može izazvati blagi pad krvnog pritiska. To se često manifestuje kao osećaj slabosti, nedostatak energije ili potreba za dužim odmorom. Istovremeno, posle zime organizam često ima niže rezerve određenih nutrijenata, posebno vitamina D, koji se najvećim delom sintetiše pod uticajem sunčeve svetlosti. Nedostatak ovog vitamina povezan je sa umorom, smanjenim imunitetom i padom raspoloženja. Sličan efekat može imati i niži nivo gvožđa ili magnezijuma, naročito ako je zimska ishrana bila siromašnija svežim namirnicama.
Važnu ulogu igra i način života. Zima podrazumeva više vremena u zatvorenom prostoru, manje spontane fizičke aktivnosti i stabilniji, ali često sporiji ritam dana. Kako se spoljašnji uslovi menjaju, očekivanja se menjaju brže nego fiziološka spremnost organizma. Pritisak da se odmah pređe u aktivniji režim može dodatno pojačati osećaj iscrpljenosti.
Dobra vest je da telo relativno brzo reaguje na male promene u rutini. Jedan od najefikasnijih načina da se ubrza prilagođavanje jeste izlaganje prirodnom svetlu, posebno ujutru. Čak i kratka šetnja pre početka radnog dana može pomoći regulaciji hormona i poboljšati nivo budnosti. Svetlost je najjači signal koji mozak koristi da uskladi unutrašnji ritam sa spoljašnjim okruženjem.
Fizička aktivnost, čak i u blagoj formi, ima sličan efekat. Ne radi se o intenzivnom treningu, već o redovnom kretanju koje poboljšava cirkulaciju i povećava nivo energije. Istovremeno, prelazak na lakšu, sezonsku ishranu bogatu povrćem, proteinima i zdravim mastima može pomoći organizmu da nadoknadi nutrijente koji su tokom zime bili u deficitu. Hidratacija je takođe važna, jer čak i blaga dehidratacija može pojačati osećaj umora.
San ostaje ključni faktor. Odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme pomažu stabilizaciji cirkadijalnog ritma, što omogućava telu da se lakše prilagodi promeni dužine dana. Izbegavanje prekomerne izloženosti ekranima kasno uveče takođe može doprineti kvalitetnijem odmoru.
Prolećni umor je privremen i očekivan deo sezonskog prelaza. Kako se količina svetlosti povećava i organizam uspostavlja novu hormonsku ravnotežu, energija se postepeno vraća. Umesto da se posmatra kao problem koji treba odmah rešiti, ovaj period može se razumeti kao prirodan reset — signal da telo prelazi iz jednog ritma u drugi. U većini slučajeva, dovoljno je nekoliko nedelja doslednih, jednostavnih navika da se taj prelaz odvije bez većih poteškoća.