Koliko puta ste u poslednje dve godine čuli reč recesija? Možda jedna od najponavljanijih reči modne industrije, koja svaki svoj neuspeh danas svaljuje na ovog globalnog neprijatelja broj 1. Skinny farmerke, marame i odela u izlascima su po internet komentatorima samo neki od indikatora. Odjednom je sve postalo simbol recesije.
Ali šta je zapravo najbolji pokazatelj recesije u modnoj industriji?
Da li su zaista skinny siluete simbol recesije jer koriste manje materijala? Ili pak to što se stilisti okreću estetici pre i neposredno nakon finansijske krize 2008. godine. Ali, u većini slučajeva, ovo su samo primeri cikličnosti mode. Nekada smo mogli da gledamo na modu i prepoznamo njene obrasce kao ništa više od ponavljanja starih trendova ili kao pokazatelje šire socio-kulturne priče.
Još jedan indikator koji su neki ekonomisti prepoznali potiče iz prošlosti, pre 90-ih. Hemline indeks je teorija koja tvrdi da dužine suknji i haljina rastu ili opadaju u skladu sa kretanjima berze. Tokom ekonomskih teškoća, recesija i depresija, suknje su istorijski postajale duže, dok su u vremenima ekonomskog prosperiteta postajale kraće.
Skrivene veze
No, online diskurs često stvara teorije zavere, tumačeći svakodnevne pojave kroz prizmu pretpostavki i paranoje. Mnoge teorije nemaju osnovu u stvarnosti, već nastaju zbog želje za prepoznavanjem skrivenih veza u svetu koji deluje previše haotično.
Dolazak Phoebe Philo u Celine definisao je poslednju deceniju mode, uz minimalizam koji je odgovarao ekonomskim poteškoćama i smanjenoj potrebi za upadljivim bogatstvom. Tihi luksuz, estetski prisutan online i u pop-kulturi, postao je pokazatelj ekonomskih promena, promovišući suptilan izgled i popularizujući brendove poput The Row i Loro Piana. A ukoliko niste u finansijskom dobačaju tih brendova, lako ste mogli slične siluete da nabavite u Cosu ili Uniqlu.
Bolji indikatori recesije od samih trendova jesu brojke velikih brendova koje govore o padu prodaje ili pak čuvenim muzičkim stolicama modne industrije. Nesigurnost velikih kompanija u sopstvene kreativne vizionare je najbolji pokazatelj finansijske krize luksuznog sektora.
Moda se stalno vraća, što znači da su trendovi često samo reinterpretacija starih. Recenzije ili komentari o recesiji koji se vrte oko estetskih izbora često zanemaruju širi kontekst i stvarne ekonomske faktore. Umesto toga, modna industrija igra se simbolikom i nostalgijom, pa tako tihi luksuz ili minimalizam ne znače nužno ekonomske poteškoće. Oni odražavaju promene u ukusima i kulturi, a ne samo finansijske padove. Kao takvi, trendovi često postaju način da se ponovo definiše status quo, čak i kada globalna ekonomija prolazi kroz turbulencije.