Vegan i vegetarijanac će često dobiti pitanje: „ako ne jedeš meso, šta jedeš?” Još ako su pobornici i jedne i druge ishrane prisutni, sigurno će im postaviti pitanje poput koja je razlika između ova dva načina ishrane. Ako vas zanimaju odgovori, možete ih naći dalje u tekstu.
Vegan i vegetarijanac: razlika u ishrani
Ljudi menjaju svoju ishranu zbog zdravlja, etike, zaštite životne sredine ili religije. Zbog klimatskih promena, kao i otpora prema nehumanom tretiranju životinja, sve više ljudi se zalaže za veganski ili vegetarijanski stil života. Ono što spaja oba ova načina ishrane je da na meniju nema mesa. Iako znamo da je ova namirnica štetna, neki naučnici upozoravaju da njeno potpuno eliminisanje iz ishrane može da ima posledice.
Šta jedu vegetarijanci?
Vegetarijanska ishrana sadrži namirnice biljnog porekla poput voća, povrća, žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenki, a meso, riba i školjke se ne konzumiraju. Postoji nekoliko tipova vegetarijanaca i neki od njih unose mlečne proizvode, med i jaja. Najčešći su:
- Lakto-ovo vegetarijanci: izbegavaju sve vrste mesa, ali konzumiraju mlečne proizvode i jaja
- Lakto vegetarijanci: izbegavaju meso i jaja, ali konzumiraju mlečne proizvode
- Ovo vegetarijanci: izbegavaju sve životinjske proizvode osim jaja
- Vegani: izbegavaju sve proizvode životinjskog porekla
Peskatarijanci su ljudi koji ne jedu mesu, ali jedu ribu, dok su fleksitarijanci oni koji povremeno jedu meso.
Šta jedu vegani?
Veganska ishrana je najstroži oblik vegetarijanstva. Vegani ne konzumiraju meso, mlečne proizvode, jaja i druge životinjske sastojke poput želatina, meda, surutke, kazeina, i drugih. Dok vegetarijanci često konzumiraju mlečne proizvode i jaja ako su životinje držane u adekvatnim uslovima, vegani veruju da izbegavanje svih životinjskih nusproizvoda ima najveći pozitivan uticaj na zdravlje i okolinu.
Vegan i vegetarijanac: prednosti njihove ishrane
Vegani ređe oboljevaju od bolesti modernog sveta kao što su kancer, srčana oboljenja i alergije. Ljudi koji praktikuju ovu dijetu su manje izloženi toksinima, pa organizam lakše apsorbuje hranljive materije. Što se tiče vegetarijanaca, oni su isto više zaštićeni od kardiovaskularnih bolesti, prehlada, dijabetesa i hipertenzije. Imaju i manju stopu gojaznosti, s tim da moraju da vode računa da ne preteruju sa belim brašnom, šećerima, industrijskom i prženom hranom. Zanimljivo je da se pokazalo da su vegetarijanci koji ne jedu mlečne proizvode i jaja zdraviji.
Mane ovih ishrana
Iako veganska hrana obiluje vitaminima i mineralima, uključujući gvožđem i cinkom, kao i proteinima i aminokiselinama koji mogu da se nađu u mahunarkama, jezgrastom voću, klicama i soji, postoje neki nedostaci na koje treba obratiti pažnju. Ishrana treba pažljivo da se isplanira da ne bi došlo do deficita vitamina B12, gvožđa, kalcijuma i drugih hranljivih materija. Redovni pregledi i dogovor sa nutricionistom ili drugim stručnim licem može da spreči ozbiljne posledice poput neuroloških oštećenja, polineuropatije, depresije, perniciozne anemije, kao i drugih oboljenja.
Vegetarijanstvo i trudnoća
Ako pre trudnoće niste bili na vegetarijanskoj ishrani, ne preporučuje se da krenete tokom drugog stanja. Ako jeste, onda uvođenje ribe i jaja ili mlečnih proizvoda i jaja može da izbalansirala potrebe vašeg i bebinog organizma. Možete konzumirati rogač, tofu, sirovi mleveni susam i smokve umesto mlečnih proizvoda. Vitamin B12 možete nadoknaditi unosom suplemenata, jaja, kiselog kupusa, koštica (kajsija, jabuka, trešanja, šljiva, breskvi), i iz drugih izvora, dok gvožđa ima u kakaou, prosu, koprivi i zelenom lisnatom povrću.
Masnoće i vegetarijanstvo
Životinjski proizvodi obiluju zasićenim masnoćama koje nisu najzdravije za naš organizam. Omega-2 i omega-3 masne kiseline iz morskih riba su vrlo korisne, mada se mogu naći i u biljnim namirnicama. Hladnoceđena ulja poput lanenog, bundevinog i sojinog su pune korisnih masnoća i bitna su za očuvanje dobrog zdravlja. Dobre su i mlevene semenke lana i susama, kao i orasi, lešnici i bademi.