The A-List / Edicija 37
Uzrenje
U starijim oblicima mišljenja, uzrenje je imalo prednost nad pojmom. Svet se najpre primao celim bićem, a tek potom objašnjavao. Takav redosled nije obećavao sigurnost razumevanja, ali je omogućavao dublje prisustvo u onome što jeste. Razumevanje je dolazilo kasnije, ako je uopšte dolazilo, i nije imalo poslednju reč.
U tom ključu treba posmatrati i umetnost. Delo koje se zasniva na uzrenju ne iscrpljuje se u prvom susretu niti se zatvara u jedno značenje. Ono odoleva konačnom sudu, ostajući prisutno u svesti kroz ono što nije do kraja razjašnjeno. Pamti se ne po jasnim odgovorima, već po pitanjima koja nastavljaju da deluju i nakon što je pogled sklonjen.
Savremeni život ne potiskuje ovu vrstu pažnje osiromašenjem sveta, već njegovim ubrzanjem. Kada se ništa ne zadržava dovoljno dugo, iskustvo se raspada u niz nepovezanih utisaka. Uzrenje, nasuprot tome, zahteva strpljenje koje današnje vreme retko nagrađuje, ali bez kojeg dubina ostaje nedostupna.
U krajnjoj liniji, uzrenje nije tehnika niti metod, već odluka da se svet ne svede na prolaznu razmenu informacija. Ono podrazumeva odnos u kojem se smisao ne proizvodi silom tumačenja, već se prepoznaje u onome što istrajava uprkos našoj potrebi za brzim zaključkom.
