The A-List / Edicija 61
Gordost
Gordost je neobična reč: zvuči uzvišeno čak i kada označava nešto što nas može učiniti sitnim. U njoj ima uspravnih leđa, dostojanstva i odbijanja da se čovek ponizi. Ali postoji trenutak kada prestajemo da stojimo iza sebe i počinjemo da stojimo iznad drugih. Tada gordost više ne čuva naše granice — ona ih pretvara u zid.
Gordom čoveku često je važnije da bude u pravu nego da razume. Teško izgovara „pogrešio sam“, ne zato što ne vidi grešku, već zato što misli da će ga priznanje umanjiti. A možda je upravo obrnuto: ništa ne otkriva krhkiji ego od potrebe da uvek izgleda nepogrešivo. Gordost ume da obuče nesigurnost u odelo samouverenosti, toliko dobro da ih ponekad ni sami ne razlikujemo.
Zato gordost nije isto što i ponos. Ponos može mirno da kaže: „Znam koliko vredim.“ Gordost mora da doda: „Više od tebe.“ Razlika staje u nekoliko reči, ali menja čitav način na koji živimo s ljudima. Možda je prava mera zrelosti u tome da sačuvamo uspravna leđa, a ipak umemo da se sagnemo i zagrlimo nekoga.
