Mada je većina mladeža bezopasna, izlaganje suncu može podstaći nastanak novih i izazvati opasne promene na postojećim. Razumevanje rizika i adekvatna zaštita ključni su za prevenciju melanoma, najagresivnijeg oblika raka kože.
Mladeži, medicinski poznati kao nevusi, jesu izrasline na koži koje nastaju kada se ćelije za proizvodnju pigmenta, melanociti, grupišu na jednom mestu. Iako genetika ima ulogu, ultraljubičasto (UV) zračenje je glavni spoljni okidač. Kada UV zraci prodru u kožu, oštećuju DNK unutar melanocita. Kao odgovor, koža proizvodi više melanina da bi se zaštitila, što rezultira preplanulošću. Međutim, zračenje može naterati melanocite da se umnožavaju i grupišu, formirajući novi mladež. Ljudi sa svetlijom kožom, koji lakše gore, posebno su osetljivi jer imaju manje prirodne zaštite.
Pored stvaranja novih, UV zračenje utiče i na postojeće mladeže. Ponavljano izlaganje suncu može stimulisati melanocite unutar stabilnog mladeža, uzrokujući da on potamni, poraste ili razvije nepravilne ivice i neujednačenu boju. Iako nisu sve promene opasne, svaka izmena je signal za proveru. Oštećenje DNK u ćelijama mladeža je mehanizam kojim on može da se transformiše u melanom, stanje u kojem melanociti počinju nekontrolisano da rastu. Važno je znati da se, prema istraživanjima, većina melanoma (70 do 80 odsto) zapravo razvija na naizgled normalnoj koži, a ne iz postojećeg mladeža, ali je sunce i dalje primarni faktor rizika.
Kako prepoznati sumnjive promene
Redovni samopregledi su ključni za rano otkrivanje opasnih promena. Dermatolozi preporučuju korišćenje ABCDE pravila. A se odnosi na asimetriju, gde jedna polovina mladeža ne odgovara drugoj. B označava ivice (eng. border), koje kod sumnjivih mladeža postaju nepravilne ili nejasno definisane. C je boja (color), a znak za uzbunu je prisustvo više boja ili neujednačena pigmentacija. D se odnosi na dijametar, gde se mladeži veći od šest milimetara smatraju rizičnijim. Najvažnije, E predstavlja evoluciju, odnosno bilo kakvu promenu u veličini, obliku, boji ili pojavu simptoma poput svraba i krvarenja. Koristan je i znak “ružnog pačeta”, koji sugeriše da mladež koji se izgledom izdvaja od ostalih zaslužuje pažnju.
Najefikasnija strategija je prevencija. Osnovu zaštite čini izbegavanje direktnog sunca kada je UV indeks najviši, obično između 10 i 16 časova. Neophodno je redovno nanositi kremu širokog spektra, koja štiti od UVA i UVB zraka, sa zaštitnim faktorom (SPF) od najmanje 30. Kremu treba naneti obilno petnaestak minuta pre izlaska i ponavljati postupak na svaka dva sata, ili češće nakon plivanja i znojenja. Fizička zaštita je podjednako važna i uključuje odeću od gusto tkanih materijala, šešir sa širokim obodom i naočare za sunce sa UV filterom. Posebnu pažnju treba posvetiti deci, jer opekotine od sunca u detinjstvu značajno povećavaju rizik od raka kože kasnije. Stvaranje navika zaštite od sunca u ranom uzrastu je najbolja investicija u zdravlje kože