Dok mainstream radi ono što mainstream radi najbolje svakog decembra (odmrzava Mariah Carey i vraća je na prvo mesto top lista), negde ispod površine dešava se mnogo zanimljivija priča. Na kraju godine, scena uvek sabira par neočekivanih albuma, povrataka i numera koje ne upadaju u algoritamski „holiday mood“, ali zato otvaraju potpuno novu soničnu sezonu.
Decembar 2025. okuplja nekoliko ozbiljnih trenutaka za sve koji vole muziku koja ima karakter – od hip-hop povrataka, preko R&B eksperimenata, do elektronskog popa koji dolazi kao predlog kako bi 2026. mogla da zvuči.
I baš zato, poslednji mesec 2025. zaslužuje muziku koja ima dubinu, teksturu i priču; ne još jedan generički playlist kolaž, već zvuke koji su obeležili godinu na suptilniji, ali moćniji način.
Na repeat slušamo mainstream artiste – i one koji to nisu
U tom raspoloženju, Olivia Dean otvara vrata. „So Easy (To Fall In Love)“ ima onu toplinu prekopotrebnu u ovo doba godine; to je pesma koja ne nameće emociju, već je spontano budi u nama. To je ona vrsta soula koji ne igra na kartu bombastičnosti, već na nežnu i sigurnu iskrenost. Idealna je za trenutke kad nam 2025. skroluje kroz glavu kao slideshow koji smo zaboravili da arhiviramo.
Iz te meke, zimske introvertnosti klizimo u potpuno drugačiju sferu – Karri, sa svojim albumom SLIDER II, pravi savršen soundtrack za kasne vožnje, hladan prozor i razmišljanje o svim stvarima koje će ostati nedovršene do januara. To je muzika koja klizi, tiho, urbano, kao da nudi prostor za koji možda nismo ni znali da nam je toliko potreban.
Tamo gde se mračna energija susreće sa neočekivanom nežnošću, dolazi „Ensalada“, saradnja Freddie Gibbs-a i Anderson .Paak-a. Ova numera miriše na decembarske večeri u gradu, a u glavi stvara specifičan miks adrenalina i nostalgije.
A onda – potpuni zaokret. Rosalía, sa svojom pesmom „Berghain“ pravi prostor koji je istovremeno i intiman i ogroman. To je zvuk koji se širi kao dim po hladnom vazduhu, pesma koja nosi svoju dramatiku i senzualnost, ali bez površne grandioznosti. U decembru, ona zvuči kao prostor u kojem se gube granice: između noći i jutra, između krajnosti jedne i početka sledeće godine.
Na drugoj strani spektra, Jade sa „Plastic Box“ nudi sasvim drugačiju energiju –jednu alternativnu, pomalo potamnelu pop strukturu koja hvata vreme u kojem živimo. Ništa previše uglađeno, ništa prenakićeno – samo savršeno oblikovana sirovost.
Britanski reper Dave čija pesma Raindance kroz hip-hop ritam i suptilnu melodiju donosi kontrast toplom R&B-u posebno je vredan pažnje. Njegov zvuk je urbani, skoro hladan, ali ipak pun osećanja.
Kada pomislimo na 2025, ne možemo da zaobiđemo povratak Lily Allen. Nakon sedam godina pauze, ona je u oktobru izbacila West End Girl, album koji zvuči kao dnevnik ispovesti, sa svim iskrenim stihovima, ranjivošću i surovim emocijama koje jedno muzičko poglavlje može da nosi, a opet sa melodijskim catchy-pop momentom po kom je Lily uvek bila prepoznatljiva.
Najzad, kad pomislimo na 2025, RAYE je albumom i singlom Where Is My Husband! dokazala da pop i R&B mogu biti sofisticirani, emotivni i savršeno “zimski”. Pesma ima tu neočekivanu mešavinu klasičnog soula i modernog zvuka –retro duh, ali savremen beat i iskren vokal koji zvuči kao da je pisana za kraj jednog perioda i početak nečeg novog.