Met je ostao bez teme za jednu od najvažnijih modnih izložbi na svetu. Samo mesec dana nakon što je najavljeno da će Costume Institute 2027. posvetiti veliku retrospektivu Džonu Galijanu, projekat „John Galliano: Horizons“ je otkazan. Sada ostaje možda još zanimljivije pitanje: šta može da dođe umesto njega?
Do pre nekoliko dana odgovor je delovao prilično jasno. Costume Institute je planirao da kroz više od četiri decenije stvaralaštva Džona Galijana prati njegov put od Central Saint Martinsa i sopstvenog brenda, preko Givenchyja i Diora, sve do Maison Margiele. Bila bi to tek treća samostalna retrospektiva živog dizajnera u istoriji Instituta, nakon Yvesa Saint Laurenta i Rei Kawakubo.
Međutim, 31. avgusta Met i Galijano objavili su da izložba ipak neće biti realizovana. Odluka je usledila nakon višenedeljne debate o njegovim ranijim antisemitskim i rasističkim izjavama i pitanju da li institucija poput Meta treba da jednom živom dizajneru pruži tako veliki trenutak institucionalnog priznanja. Muzej je za sada poručio samo da će nova izložba, kao i planovi za Met Galu 2027, biti objavljeni naknadno.
Možda Metu sada uopšte nije potreban još jedan dizajner
Najlogičnije rešenje zapravo bi moglo da bude potpuno odustajanje od ideje velike retrospektive jednog imena.
Upravo je ovogodišnji „Costume Art“ pokazao koliko dobro Met funkcioniše kada modu postavi u širi kulturni okvir. Izložba spaja gotovo 400 predmeta iz različitih muzejskih kolekcija i posmatra odeću u odnosu prema telu, umetnosti, identitetu i istoriji. Štaviše, otvorila je i nove, gotovo 12.000 kvadratnih stopa velike galerije Costume Institutea, zamišljene upravo kao prostor u kojem moda može ravnopravno da razgovara sa ostatkom muzeja.
Posle kontroverze oko Galijana, jedna velika tematska izložba zato deluje ne samo bezbednije već i savremenije.
Tema bi mogla da se bavi, recimo, modom i transformacijom – načinom na koji odeća menja identitet, telo i način na koji predstavljamo sebe. To bi otvorilo vrata svemu od McQueena, Muglera i Kawakubo do Margiele, Schiaparellija i savremenih dizajnera, bez potrebe da čitava priča zavisi od jednog autora.
Druga, još relevantnija mogućnost bila bi izložba o modi kao spektaklu. U trenutku kada revije postaju viralni performansi, arhivski komadi kruže TikTokom, a jedan look sa crvenog tepiha može za nekoliko sati postati globalni kulturni događaj, Met bi mogao da istraži odnos mode, pozorišta, performansa i celebrity kulture. Bio bi to koncept dovoljno ozbiljan za muzej, ali i dovoljno vizuelan da Met Gala ponovo dobije ono što joj je poslednjih godina povremeno nedostajalo – prostor za zaista fantastično oblačenje.
A šta ako se Met ipak odluči za jedno veliko ime?
U tom slučaju izbor bi morao da bude gotovo besprekoran.
Alexander McQueen nameće se kao očigledna asocijacija, iako mu je Met već posvetio čuvenu izložbu „Savage Beauty“ 2011. godine. Vivienne Westwood bi omogućila priču o modi, pobuni, britanskoj kulturi i politici; Giorgio Armani otvorio bi vrata potpuno drugačijem istraživanju modernog luksuza i elegancije. Ali upravo činjenica da je Galijanova izložba trebalo da bude tako retka čast za živog dizajnera pokazuje koliko je taj format komplikovan.
Možda zato pravi odgovor uopšte nije pronaći „novog Galijana“.
Vogue je ovih dana čak otvorio pitanje čitaocima – šta bi sledeća Costume Institute izložba trebalo da bude? – što dovoljno govori o tome koliko je situacija trenutno otvorena.
I možda je upravo ta neočekivana praznina najbolja stvar koja je mogla da se dogodi Metu. Umesto da na brzinu pronađe drugo veliko ime i nastavi po starom planu, Costume Institute sada ima priliku da smisli temu koja govori o tome gde se moda nalazi baš sada.
Jer najbolji Met koncepti nikada nisu samo izgovor za spektakularne haljine na stepenicama. Oni uspevaju da objasne zašto moda uopšte zaslužuje mesto u muzeju. A posle svega što se dogodilo ovog leta, upravo bi takva ideja mogla da bude najzanimljivije rešenje za 2027.