Sabato de Sarno nije bio dobar za Gucci iako je njegova primarna estetika inicirala referencu Toma Forda kao najpoželjnijeg vizuelnog koda savremene mode, zašto je onda porodica Pinault uverena da će Demna biti? Alessandro Michele je bio logičan izbor Valentina, ali industrija i dalje nije zadovoljna. Zabeležen je pad prihoda od oko 3% po sadašnjem kursu i procene pojedinih analitičara upućuju na to da je Valentino pod pritiskom. I zaista bi se reklo da jeste, Michelea je praktično dočekao prazan atelje. Uspostavljanje novog poretka nije “jeftina zabava”. Priče kruže da je upravo to razlog zašto je Jacopo Venturini nakon pet godina napustio poziciju izvršnog direktora. Neke druge brojke, međutim, ne govore u prilog dramaturškog narativa. Tako je recimo kategorija lepote zabeležila rast od čak 51%, dok e-commerce može da se pohvali sa skromnih 37%. Kome na kraju pripisujemo zasluge, a kome navlačimo veo krivice?
Da li je moda umetnost ili biznis – pitanje je koje u teoriji zvuči banalno, ali u praksi određuje sudbine vodećih kuća. Kada se donose ključne odluke, dilema prestaje da bude filozofska i postaje suštinski test: oblikuje li identitet brenda vizija kreativnog direktora ili ga određuje strategija izvršnog rukovodstva? Jedan od najuticajnijih simbola italijanske mode danas stoji upravo na toj raskrsnici. Riccardo Bellini je seo u Venturijevu fotelju – i čini se kao dostojan igrač u ovoj partiji šaha.
Bellinim, Mayhool i neostvarena želja
Riccardo Bellini u Valentino dolazi sa dvostrukim iskustvom, koje nipošto nije slučajno. S jedne strane, gradio je reputaciju u Maison Margieli, gde je uspeo da od brenda koji je decenijama nosio avangardnu auru, ali sa skromnijim komercijalnim rezultatima, stvori kompaniju sa jasnijim i profitabilnijim poslovnim modelom. Verovali ili ne, ali upravo njemu pripisuje strateška transformacija Margiele: od konsolidacije ponude i redefinisanja odnosa prema couture nasleđu do osnaživanja profitabilnih linija kao što su parfemi i Artisanal kolekcije. Sposobnost balansiranja između kreativnog eksperimenta i tržišne realnosti postala je njegov zaštitni znak. Ne Gallianov?
S druge strane, Bellini dolazi iz Mayhoola, katarskog fonda koji je od 2012. bio većinski vlasnik Valentina, a time i ključni akter njegove globalne ekspanzije. Tokom Mayhoolove decenije, Valentino je izrastao iz “rimskog dragulja“ u globalni luksuzni brend sa prihodima iznad milijarde evra. Ipak, već izvesno vreme tržište spekuliše o potpunoj akviziciji koju će Kering potencijalno realizovati do 2028. godine. Činjenica da Bellini prelazi upravo sada iz infrastrukture Mayhoola u operativnu poziciju u Valentino može se čitati kao most između trenutne i buduće vlasničke struktur. U njemu se ogleda kontinuitet – razumevanje interesa Mayhoola, ali i sposobnost da Valentino pozicionira kao brend spreman za integraciju u Keringovu mašineriju
Tržišni status Valentina
Reputaciju u industriji zasniva na retkoj kombinaciji menadžerske pragme i strateške imaginacije. U eri kada luksuzni sektor više ne prašta eksperiment koji nema direktan povrat u prodaji, Bellini je percipiran kao lider sposoban da modnu kuću transformiše iznutra – od lanca nabavke i digitalne distribucije do redefinisanja poslovnog modela, a da pritom očuva autentičnost brenda. Prema dostupnim podacima, Valentino je u 2024. zabeležio pad prihoda od oko 2 %, na 1,31 milijardu evra, dok je EBITDA opala za 22 %, na 246 miliona evra. Na prvi pogled, ova odstupanja deluju značajno, ali kada se stave u kontekst luksuzne industrije, priča dobija širi okvir.
Kering u istoj godini beleži pad prihoda od 12 %, dok EBITDA opada 29 %. LVMH, kao glavni konkurent i dominantni igrač u segmentu visoke mode i kožnih proizvoda, prijavljuje usporavanje rasta od 7 % u istim kategorijama, što potvrđuje da izazovi nisu izolovani. U prvom kvartalu 2025. trend se nastavlja – Kering beleži pad prihoda od 16 % i EBITDA od 23 %, dok LVMH beleži 8 % niži rast u ključnim modnim i kožnim segmentima. Ovo potvrđuje da se sektor luksuza suočava sa ozbiljnim izazovima na tržištima Azija-Pacifik, Japan i Severna Amerika, uz uticaj smanjene potrošnje i geopolitičkih tenzija.
Pad Valentina, iako ozbiljan, nije izolovan slučaj već deo globalnog usporavanja luksuzne industrije, uzrokovanog promenama u potrošačkim navikama i zasićenjem ključnih tržišta. Nakon decenije intenzivne ekspanzije i impresivnog rasta, tržište se stabilizuje, a brendovi su primorani da redefinišu strategiju kako bi očuvali relevantnost i profitabilnost. U tom kontekstu, brojke Valentina ne ukazuju na krizni scenario, već na prilagođavanje realnoj tržišnoj dinamici i pripremu za novu eru pod Keringom, uz jasno pozicioniranje u odnosu na LVMH i ostale konkurente.
A, Bellini, naslućujemo, drži kralja u rukama.
Njegov zadatak nije kreacija senzacija, već konsolidacija brenda, optimizacija operacija i pozicioniranje Valentina kao konkurentnog igrača u globalnoj areni – posebno u odnosu na LVMH i druge ključne aktere. Na tržištu koje se stabilizuje nakon decenije ekspanzije, Valentino više ne može da se oslanja samo na istorijski prestiž ili kreativne eksperimente Alessandra Michelea. Bellini dolazi u trenutku kada balans između umetnosti i biznisa više nije apstraktna dilema, već egzistencijalni izazov. Njegov uspeh (ili neuspeh) definisaće hoće li Valentino ući u Keringovu eru kao konsolidovan, profitabilan luksuzni brend, ili kao kuća koja mora da nadoknadi propuštene prilike. Šah mat.