Jutros nas je napustio Zdravko Šotra, jedan od najvoljenijih i najuticajnijih reditelja srpske kinematografije i televizije. Imao je 93 godine.
Rođen 1933. u mestu Kozice, Šotra je karijeru gradio gotovo sedam decenija, režirajući i pišući više od 120 filmskih i TV ostvarenja koja su oblikovala domaću kulturu, jezik i senzibilitet. Diplomirao je režiju na beogradskoj Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i ubrzo postao jedno od ključnih imena Televizije Beograd. Njegova emisija „Obraz uz obraz” s Draganom Nikolićem i Milenom Dravić bila je sinonim za šarm, duh i humor sedamdesetih.
Dobitnik brojnih nagrada, uključujući „Zlatnu antenu“ za doprinos TV produkciji, Šotra je uvek snimao o ljudima – i za ljude. Njegov opus je raskošna enciklopedija emocija, likova i odnosa koji su obeležili epohe. Knjigom „Mojih 500 glumaca“ iz 2024. godine, zaokružio je ono što je oduvek bila srž njegovog stvaralaštva – ljubav prema glumcima i životu samom.
Social Club izdvaja tri Šotrina ostvarenja koja su must-watch — sada i zauvek:
„Lajanje na zvezde“ (1998)
Generacijski film koji je postao kolektivna emocija. U Šotrinom rukopisu, tinejdžerski san o slobodi i ljubavi pretvara se u nežnu priču o odrastanju, nadi i večnom beogradskom duhu. Od replika do muzike, sve je ušlo u urbanu legendu.
„Zona Zamfirova“ (2002)
Ekranizacija Stevana Sremca postala je filmska bajka o ljubavi između gospodske Zone i kovača Maneta. Šotra je duh Niša pretvorio u vizuelni praznik – raskoš kostima, emocija i dijaloga koji su odavno prešli u narod.
„Ivkova slava“ (2005)
Film koji slavi toplinu zajedništva, humor i srpski mentalitet, donoseći praznični duh koji nadživljava sve generacije. U Šotrinom svetu, trpeza je uvek metafora – mesto susreta, mira i života.