Šta zajedničko mogu da imaju Stravinski, barok, Majls Dejvis, terapija zvukom i rejv? Mnogo više nego što bismo na prvi pogled pretpostavili. Od 29. septembra do 15. oktobra Beograd dobija novi festival umetničke muzike BupBap, zamišljen kao platforma na kojoj se žanrovi, generacije i umetničke discipline sudaraju bez potrebe da se međusobno objašnjavaju.
BupBap, odnosno Beogradska umetnička platforma / Belgrade Artistic Platform, svoje prvo izdanje raspoređuje na nekoliko gradskih lokacija i već programom pokazuje da ne planira da bude festival koji se obraća samo publici naviknutoj na koncertne sale.
Naprotiv. Ovde se od barokne arije vrlo lako stiže do razgovora o transu, od savremene kompozicije do džeza, a poslednje veče završava se tamo gde možda najmanje očekujemo – na rejvu.
„Naziv BUPBAP je skraćenica za Beogradsku umetničku platformu na srpskom i engleskom jeziku i već svojim imenom podstiče igru, istraživanje, smelost i individualnost. Naš festival pre svega okuplja mlađu generaciju umetnika i otvara prostor za susrete različitih muzičkih pravaca, umetnosti, ideja i perspektiva“, objašnjava Olja Jacobs, osnivačica festivala.
Važan deo koncepta čine i nova umetnička dela nastala upravo za BupBap, kao i razgovori o temama o kojima se u domaćem muzičkom okruženju još uvek ne govori dovoljno.
Otvaranje između Šenberga, Stravinskog i savremenog performansa
Festival 29. septembra u Dorćol Placu otvara koncertni performans „Između svetova“, koji muziku povezuje sa teatrom, plesom i video umetnošću.
Koncept violinistkinje Tijane Milošević, u režiji Nikole Zavišića, spaja dela Arnolda Šenberga i Igora Stravinskog, dok između dva velika muzička sveta nastaje potpuno novi most – „Melodije prihvatanja“ Juga Markovića, delo poručeno posebno za festival koje će te večeri imati svetsku premijeru.
Drugim rečima, BupBap od prvog dana jasno postavlja svoja pravila: klasika ovde nije muzejski eksponat, već materijal za novo čitanje.
Barok ponovo izgleda veoma savremeno
Ako nam moda poslednjih sezona nešto govori, onda je to da se barokna teatralnost vratila. BupBap taj povratak prevodi i na muzičku scenu.
Jedan od upečatljivijih trenutaka festivala trebalo bi da bude „Barokna noć“, 7. oktobra u Katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, na kojoj nastupa kontratenor Vojteh Pelka.
Pelka oživljava repertoar legendarnog Farinelija, svojevrsne superzvezde 18. veka koju bismo, bez previše preterivanja, mogli da zamislimo kao „Majkla Džeksona baroknog doba“. Uz njega nastupaju Gudači Svetog Đorđa, pod dirigentskim vođstvom Srboljuba Dinića.
Nova generacija preuzima scenu
Festival dosta prostora daje mladim muzičarima, ali ne samo kroz nastupe.
Kontrabasista Strahinja Mitrović, koji već gradi međunarodnu karijeru, imenovan je za Ambasadora mladih BupBap festivala. Zajedno sa kolegama sa postdiplomskih studija na pet londonskih muzičkih akademija, radiće sa polaznicima Škole za muzičke talente iz Ćuprije.
Njihov zajednički koncert „Sinergija“ održava se 11. oktobra u Beogradskoj filharmoniji, uz mlade akademce i mentorku Tijanu Milošević.
Pod dirigentskim vođstvom Vuka Wolkova Popovića, publici će se pridružiti i violončelista Dragan Đorđević Suzuki, dok program donosi još jednu festivalsku ekskluzivu – srpsku premijeru kompozicije O Albion iz dela Arcadiana britanskog kompozitora Tomasa Adesa.
Sto godina Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna
BupBap ne ostaje samo u okvirima klasične i savremene umetničke muzike.
Program „Skok“ u Zappa Bazi posvećen je velikom jubileju – 100 godina od rođenja Majlsa Dejvisa i Džona Koltrejna, dve figure bez kojih je gotovo nemoguće zamisliti istoriju modernog džeza.
Njihovu muziku izvodi džez oktet Fakulteta muzičke umetnosti, u aranžmanima Vladimira Nikolova, koji je bio deo oskarovskog muzičkog tima filma The Artist.
Može li zvuk da bude terapija?
Jedna od zanimljivijih linija festivala pomera fokus sa pitanja kako muzika zvuči na to – šta ona radi našem telu i svesti.
Program uključuje „Zvučne niti“, autorski koncept Irine Dečermić, kao i radionicu sistemskih konstelacija dr Jelene Đorđević.
Time BupBap ulazi u prostor u kojem se umetnost susreće sa ličnim iskustvom, psihologijom i različitim načinima posmatranja zvuka – daleko od klasične formule „dođi, sedi, poslušaj koncert i idi kući“.
A onda – rejv
Možda najbolji dokaz da BupBap ozbiljno misli kada govori o rušenju žanrovskih granica stiže poslednje večeri.
Festival se 15. oktobra u Dorćol Placu završava razgovorom o psihijatriji rejva i potrebi čoveka za transom, koji vodi psihijatar dr Aleksandra Damjanović.
Tema je jednostavna, ali velika: zašto kroz istoriju iznova tražimo ritam, repetitivnost, ples i kolektivno iskustvo koje menja stanje svesti?
Odgovor se, sasvim prikladno, neće završiti samo rečima.
Posle razgovora sledi velika rejv žurka, kao finale putovanja koje je počelo Šenbergom i Stravinskim, prošlo kroz Farinelija, Koltrejna i terapiju zvukom, a završilo se na plesnom podijumu.
Više od festivalskog programa
BupBap istovremeno želi da funkcioniše kao platforma za ljude koji tek ulaze u profesionalni svet muzike. Zato koncertni program prati niz masterklasova, edukativnih programa i muzičkih razgovora sa istaknutim profesionalcima i orkestarskim muzičarima iz regiona.
Prostor dobijaju i mladi vizuelni umetnici, koji mogu da se prijave na konkurs za idejno rešenje zvaničnog festivalskog plakata. Izabrani radovi biće predstavljeni na grupnoj izložbi tokom festivala, dok autora najboljeg rešenja očekuje samostalna izložba 2027. godine.
U gradu u kojem često insistiramo na tome da kultura pripada tačno određenoj publici, prostoru ili generaciji, BupBap pokušava upravo suprotno.
Da kontratenor i rejver mogu da budu deo iste priče. Da ozbiljna muzika može da bude eksperimentalna, zabavna i pomalo nepredvidiva. I da izlazak u grad ponekad može da počne Stravinskim, a završi se nekoliko sati kasnije – basom.