Fenomen “demokratizacija mode” predstavlja nastojanje poznatih ličnosti da preuzmu ulogu arbitara ukusa i kulturološkog koncepta “trendova”, često stavljajući u fokus mlade brednove i relativno neafirmisane dizajnere. Ovo nije puki izraz njihove individualnosti, već promišljen čin koji reflektuje savremeni zeitgeist – želju za autentičnošću u svetu preplavljenom takozvanim uniformama.
Ekskluzivnost ovih mladih brendova leži u njihovoj inherentnoj neposrednosti. Dok velike modne kuće proizvode kolekcije koje su često podložne masovnoj proizvodnji i komercijalnom diktatu, ovi mladi brendovi nude dozu konceptualne svežine i hrabrosti dizajniranja. Njihove kolekcije često su limitirane, ručno izrađene, sa fokusom na kvalitet i umetnički izraz, čime postaju iskaz lične vizuelne preferencije koja se ne može lako pronaći u mainstream ponudi vodećih modnih kuća.
Mladi brendovi i dinamka na modnoj sceni
Uloga poznatih ličnosti u podržavanju ovih brendova prelazi granice pukog modnog izbora. Oni postaju mentori nove generacije dizajnera, katalizatori kreativnih pokreta koji osporavaju status quo. Podržavanjem ovih brendova, poznate ličnosti ne samo da unose novine u svoju estetiku, već i doprinose globalnoj dinamici modne scene. Ovaj čin podrške je čin otpora protiv modne homogenizacije, koja je sve prisutnija u svetu gde se luksuzne kuće oslanjaju na sigurnost repetitivnih formula.
Reklo bi se da se u ovom fenomenu ogleda kritika etabliranih brendova koji, u nastojanju da se održe na vrhu, često pribegavaju sličnim trendovima i tematskim kolekcijama koje ne prikazuju dovoljnu količinu kreativnih aspiracija. Kada se određeni trend popularizuje, primetna je pojava da gotovo svi svetski brendovi proizvode kreacije koje se ne razlikuju značajno. Kada je Miu Miu postavio mini suknje za imperativ sezone, ubrzo su se isti komadi našli u kolekcijama brendova Diesel ili pak Blumarine. Godinu dana kasnije manija crvene boje zaludela je neiscrpnu tekstilnu industriju, a upravo ovakva praksa stvorila je svojevrsni paradoks u svetu visoke mode, gde se originalnost i kreativnost kvazi cene, ali se sve češće viđa konformizam i nedostatak inovacija.
Ovaj fenomen takođe pruža mogućnost započinjanja diskusije o etici u modi – o potrebi za održivošću i podršci novoj generaciji dizajnera koji često nemaju resurse da se takmiče sa modnim gigantima. Poznate ličnosti koje biraju ove brendove često šalju poruku o važnosti etičke proizvodnje, personalnog angažmana u procesu stvaranja i očuvanja umetničkog integriteta u svetu koji je sve više preplavljen prolaznim trendovima i brzim ciklusima potrošnje.