Popularizacija kratkih majica u redovima muških linija, jasno je, nije idejna tvorevina sadašnjeg trenutka. Naime, crop top se prvi put na modnoj sceni pojavio četrdesetih i to sa ciljem racionalizacije tkanina. Nešto kasnije, sredinom šezdesetih, dolazi do uplitanja aktivističkih pokreta i jedan sasvim običan komad odeće postaje simbol oslobađanja od okova seksizma. Sloboda izražavanja postaje imperativ, a već osamdesetih muški crop top postaje mejnstrim komad zahvaljujući filmovima i sportovima poput američkog fudbala. Ipak, novi milenijum predstavljao je trenutak svojevrsne regresije i nove društvene norme uslovile su takozvanu stigmatizaciju kulture čije odlike ili radnje ne pripadaju heteronormativnim socijalnim obrascima.
Dizajneri poput Martine Rose i Charlesa Jeffreyja nametnuli su estetiku osamdesetih kao univerzalnu ideologiju kreiranja koja se provlači kroz njihove linije dok su modne kuće poput Prade i Loewea u potpunosti prihvatile društveni stav novijih generacija entuzijasta koji se glasno suprotsavljaju nametnuim sociološkim načelima i predrasudama prošlih vremena. Gen Z je konceptualizovao pojam crop topova i uneo im novu političku dimenziju postašvi ideal inkluzivnosti.
Nekada su to bili Prince i Johnny Depp, danas su Jacob Elordi, Bad Bunny i Paul Mascal. Crop top predstavlja tačku spajanja savremenih trendova i nekih prošlih vremena, koja su, na kraju dana, omogućila socijetetu kakvav poznajemo da u potpunosti dopre do fenomena sopstevnog “ja”. Kako je repeticija unutar modne industrije gotovo neminovna, moć transformacije postojećih idejnih tvorevina ostavljaju prostor budućim naraštajuima da reinterpretiraju trendove i kreiraju novu vizuelnu stvarnost.
