Svetlost, kao i ljudi, ulazi i izlazi iz naših života, a kakva će biti – uvek zavisi od nas, od našeg načina života, kulture, obrazovanja, ukusa i stila. Svetlost se ponekad desi i između ljudi, bljesne u susretu kreativnosti i tako učini svet lepšim mestom za život.
Jedna takva zanimljiva svetlost desila se i u ovoj priči, u susretu dve žene, rođene u različitim geografijama, satkane od različitih hemija, interesovanja i karaktera, a ujedinjene kreativnošću i željom da rade ono u čemu istinski uživaju, nešto što će i drugim ljudima, kao i njima, ulepšavati životni prostor.
Sedamnaest svetlosnih skulptura
Tako je nastala priča “Svetli mi se”, o potpuno nesvakidašnjim lusterima, neobičnih geometrijskih formi, koje su kreirale Sanja Perović i Žana Kuduz. Skulpturalni lusteri, njih sedamnaest, dizajnirale su i napravile sopstvenim rukama. Izrađivale su ih gotovo godinu dana, od pamuka, konca, tila, a malo su u tome pomogli i detalji u vidu perli i perja, npr. Sama izrada – heklanje, namotavanje, zašivanje, nizanje, postavljanje svetla… zahtevala je potpunu posvećenost, brižnost i preciznost.
Lusteracija
Sve je počelo pre nekoliko godina kada je Sanju oduševio jedan marokanski heklani luster, toliko da je odlučila sama da ga napravi. Jedini problem bio je što u tom momentu nije znala da hekla, ali čim je naučila osnovni bod, napravila je ogromni luster koji se s plafona potom počeo šepuriti gotovo do samog poda, dominirajući svojom monumentalnošću celom njenom dnevnom sobom.
I bilo je tako sve dok u istu dnevnu sobu nije ušla Žana, koja, očarana poetičnom svetlošću koju je luster širio, nije prestajala da priča o njemu. Nedugo potom, inspirisana Žaninom reakcijom, Sanja će predložiti da počnu zajedničko putovanje u kojem će obe, bodreći jedna drugu, beskrajno uživati i dopunjavati se u svojim kompleksnim različitostima.
Vedrinu i radost nalazile su u svakom trenutku stvaranja ovih lustera: u izboru oblika, veličina, boja i boda; izboru vrste konca i upečatljivih a nenametljivih detalja; u razmišljanjima o odnosu forme i estetike, te interakciji forme lustera u odnosu na prostor. Na kraju, i u izboru vrste svetlosti koja će se probuditi u krošnji svakog lustera, a svakako i u oduševljenim komentarima onih koji su među prvima imali priliku da ih vide.
Luster je od reči svetlo
Svaki od sedamanaest lustera je unikatan – nije isti. Svi su neobični i atmosferični. Neki su samozatajni, drugi vedri, među njima ima i zabavnih, provokativnih i pomalo dekadentnih. Svaki donosi karakteristično svetlo koje može da oboji atmosferu različitih prostora: onog za stanovanje, za rad i uživanje.
Koliko je u priču “Svetli mi se” uloženo zanesenosti i kreativnosti možda govori i to što svaki luster ima svoje ime. Onaj koji se zove “Svitac” graciozan je i kraljevski otmen. “Prvi luster”, “Drugi luster” i “Treći luster” su kao deca – u njih je utkana ogromna ljubav, mnogo razgovora, sati i sati rada. “Čarobnjak” je vrcav, a “Blistavo i perje” čist je vatromet sreće, prava neobuzdana prskalica optimizma. “Žana” i “Sanja” su baš onakvi kakve su njihove autorke: “Žana” – lepršava, brza i britka, a “Sanja” – svedena, odmerena i tiha. A “Indigo”, on je tek posebna priča: samozatajan i dostojanstven, i prstohvat dendi. Nasuprot njemu su “Boho” i “Soho” – ozbiljna doza hedonizma i neoromantizma, a tu su i dve duhovite meduze – “Velika” i “Mala” koje gotovo da plešu dok svetle.
Atmosferična beogradska priča
Žana Kuduz i Sanja Perović dugo su tražile svoju tačnu kreativnu priču, a sve što su do sada radile čini se da je vodilo ovoj njihovoj atmosferičnoj beogradskoj priči. Njihovi lusteri “Svetli mi se” šire optimizam i pozivaju da zastanemo i ostanemo pod svetlošću koju oni kreairaju. Svih sedamanest može se videti na instagram stranici “Svetli mi se” https://www.instagram.com/svetlimise?igsh=MXQ3Yjl3dzR0cGV4Zg%3D%3D a uz svaki od njih ispisana je njegova lična priča, oličena u obliku, veličini, boji i vrsti svetlosti koju širi.