Nekad u životu izbori se svode na ono što je manje ili više loše, dobre opcije jednostavno nema. Po meni, poslednja dva predsednička izbora su bila upravo takva. Teško je poverovati da se u zemlji koja je iznedrila toliko velikih lidera u biznisu i mnogim drugim društvenim sferama, pred birače stavljaju tako prosečni kandidati za najmoćniju poziciju na svetu.
Elem, sedamdesetogodišnji dekica zlatne kose je pobedio, na oduševljenje desničara, rusofila, ljubitelja rijalitija i drugih neobičnih grupa. Šta bi bilo kad bi bilo, omiljena je mentalna zanimacija koja obično nema nikakvu poentu. Demokrate su probale šta su mogle u vremenskom cajtnotu od momenta povlačenja Bajdena iz trke i izbor je pao na Kamalu Haris, potpredsednicu. Ona je zaustavila strmoglavi Bajdenov pad, ali bez obzira na to što su ankete pokazivale neizvesnu trku, Tramp je relativno ubedljivo pobedio.
Činjenica je da Trampova pobeda već drugi put stoji na putu jednog istorijskog događaja, a to je da Amerika dobije ženu za predsednika.
Misterija je kako jedan mizogini i prepotentni lažov, koji se uz to može okarakterisati i kao rasista, može da postane najmoćniji čovek na svetu. Brojni najbliži saradnici iz njegovog prvog predsedničkog mandata su ga okarakterisali kao unfit for office. Međutim, sve to nije smetalo prosečnom američkom glasaču. Tramp je suštinski produkt rijaliti politike, gde poznati ljudi koriste svoj brend kako bi ušli u politiku. Nije po tome jedini, ali je svakako najuspešniji. Njegov brend je izgrađen oko projekcije Trampa kao uspešnog biznismena. Kažem projekcije zato što je fun fact da bi bio bogatiji da je svoje nasledstvo nakon smrti oca uložio na berzu i to u najstabilniji indeks S&P 500 koji, uzgred, ima relativno nisku stopu prinosa. U prevodu na običan jezik, Tramp bi imao više novca da nije radio ništa.
Spisak njegovih promašaju u biznisu je prevelik da bi mogao da se nabroji, ali neki od grandioznih promašaja su avio-kompanija Trump Airlines, brend vode Trump Beverages, neka njegova verzija igre monopol Trump Games, sumanuta ideja o brendiranju bifteka Trump Stake, neka kvaziškolska ustanova Trump University, pa votka Trump Vodka i tako dalje. Upravo zato se neko potrudio i izračunao da bi Tramp imao više para da je svoje nasledstvo uložio na brezu i da nije radio ama baš ništa. U prevodu, čovek nije nikakav uspešan biznismen, ali sto puta izgovorena parola ljudima ulazi u glavu. Makar onu prazniju.
U smislu konvencionalne političke kampanje Tramp je i tu srušio sve standardne postulate. Uvek se savetuje da kandidat ima jasno definisane politike koje su pretočene u vrlo koncizne i jednostavne poruke. Svako ko i malo razume engleski mogao je da shvati da Tramp nema nikakve poruke, a da mu predlozi najčešće variraju od nejasnih do potpuno besmislenih. On nije republikanac, nije čak ni populista. Najrealnije je politički oportunista.
Rijaliti politika nije mnogo drugačija od prosečnog rijaliti programa.
Suštinski, sve je dozvoljeno. Vređanje, laganje, iznošenje ludih teorija zavere i sve to poželjno u što većim količinama kako bi postalo što viralnije. Od političke utakmice, koja nikad nije baš u rukavicama, on je napravio svinjac. A zna se koja se domaća životinja tu najbolje snalazi. Verujem da su demokrate shvatile da za četiri godine moraju da pošalju nekog ko ima približan celebrity status. Ako mečuju Trampov likeability faktor u startu, pobeda je zagarantovana. Jer, on nikog neće pobediti na osnovu svojih politika koje objektivno i nema. I tom role profilu odgovara samo jedna osoba, a to je Mišel. Ali o tome drugom prilikom.
Pitanje od milion dolara je šta se dešava kad klovn uđe u dvorac. Odgovor je jednostavan, klovn ne postaje kralj nego dvorac postaje cirkus. Prema tome, naredne četiri godine gledaćemo najveći cirkus na svetu. Nezgodno je što klovn nadohvat ruke ima jedno crveno dugme koje može da aktivira najveći arsenal nuklearnog oružja na svetu. Tako da Trampe, druže, nahrani prasići i ne diraj dugmići.