Na Haute Couture nedelji u Parizu, ženstvenost se ove sezone pojavila u različitim oblicima, ali retko gde sa tolikom jasnoćom kao na reviji kuće Schiaparelli. Kolekcija koju potpisuje Daniel Roseberry delovala je kao promišljena studija tela, forme i stava — precizna, samouverena i duboko ukorenjena u ideji couturea kao discipline.
Ono što je ovu reviju izdvojilo nije bila potreba da se ženstvenost definiše, već način na koji je predstavljena kao nešto što postoji samo po sebi. Kroz konstrukciju, proporcije i odnos materijala prema telu, Schiaparelli je ponudio viziju žene koja je prisutna, svesna i potpuno sigurna u sopstvenu siluetu.
Konstrukcija kao jezik
U središtu kolekcije nalazilo se telo. Korseti, bodiji i skulpturalni gornji delovi pratili su anatomiju sa gotovo arhitektonskom preciznošću. Linije su bile jasne, ramena definisana, struk oblikovan bez dramatizacije. Svaki komad delovao je kao rezultat dugog razmišljanja o tome kako se odeća ponaša u prostoru i u pokretu.
Schiaparelli i savremeni ideal ženstvenosti
Roseberry je ostao veran DNK-u kuće, ali ga je usmerio ka savremenom trenutku. Reference na nadrealizam, telo i ornament bile su prisutne u ideji, ne u citatu. Umesto arhivskih aluzija, kolekcija je govorila savremenim jezikom — o snazi, o kontroli, o ženstvenosti koja ne traži potvrdu.
Haljine su naglašavale torzo, otkrivale leđa, pratile kukove i noge bez teatralnosti. U sezoni u kojoj je couture često bio opterećen idejom efekta, Schiaparelli je ponudio jasnoću. Ženstvenost je prikazana kao struktura, kao prisustvo i kao stav. Ta preciznost, u kombinaciji sa vrhunskom izradom i promišljenim dizajnom, učinila je ovu reviju jednom od onih koje definišu sezonu.