Godinama smo živeli u eri minimalizma. Enterijeri su bili beli, police gotovo prazne, stolovi očišćeni od svakog suvišnog predmeta, a društvene mreže preplavljene prostorima koji su više ličili na luksuzne izložbene salone nego na mesta u kojima ljudi zaista žive. Međutim, 2026. godina donosi potpuno drugačije raspoloženje. Novi estetski favorit zove se cluttercore — i predstavlja direktnu pobunu protiv sterilnog savršenstva koje je dominiralo prethodnom decenijom.
Ako minimalizam možemo opisati kao filozofiju “manje je više”, cluttercore kao da poručuje: više je ličnije.
Naravno, ne govorimo o haosu u klasičnom smislu. Cluttercore nije gomilanje stvari bez reda, već slavljenje prostora koji otkrivaju karakter osobe koja u njima živi. Police pune knjiga, ramovi sa fotografijama, suveniri sa putovanja, kolekcije ploča, vintage lampe, keramički predmeti, sveće, umetnički printovi i sitnice koje nose sentimentalnu vrednost danas postaju ključni elementi savremenog enterijera.
Na TikToku i Pinterestu milioni pregleda skupljaju upravo sadržaji koji prikazuju domove prepune detalja. Za razliku od savršeno organizovanih prostora koje smo gledali tokom ere Marie Kondo i minimalističkog skandinavskog dizajna, cluttercore prostor izgleda kao da u njemu neko zaista provodi vreme.
I upravo je to njegova najveća privlačnost.
Poslednjih godina dizajn enterijera postao je gotovo uniformisan. Beli zidovi, bež sofa, sto od svetlog drveta i nekoliko pažljivo odabranih dekorativnih predmeta postali su univerzalni recept za “dobar ukus”. Problem je što su vremenom svi prostori počeli da izgledaju isto. Instagram estetika stvorila je domove koji su bili fotogenični, ali često bez identiteta.
Cluttercore dolazi kao odgovor na taj zamor.
Umesto da prostor izgleda kao katalog, sada želimo da izgleda kao priča. Ljudi ponovo pokazuju interesovanje za predmete sa istorijom, nasledstvo, buvljake, antikvarnice i vintage komade koji nose trag vremena. Nije slučajno što je paralelno sa usponom cluttercore estetike eksplodirala i popularnost second-hand kulture. Oba trenda govore o istoj potrebi: želji za autentičnošću.
Psiholozi često ističu da predmeti kojima se okružujemo imaju važnu ulogu u formiranju osećaja pripadnosti i identiteta. Minimalizam je dugo promovisao ideju da sreća dolazi iz oslobađanja od stvari. Cluttercore, s druge strane, sugeriše da određeni predmeti mogu imati emocionalnu vrednost koja nadilazi njihovu funkciju.
Zanimljivo je da se ovaj trend pojavio u trenutku kada živimo sve veći deo života u digitalnom svetu. Kako sve više fotografija, uspomena i komunikacije postoji samo na ekranima, raste potreba za fizičkim predmetima koji imaju težinu, teksturu i priču. Zato police pune knjiga, kolekcije vinila i zidovi prekriveni umetničkim radovima danas deluju luksuznije od savršeno praznog prostora.
Cluttercore je, na mnogo načina, i reakcija na kult produktivnosti. Minimalistički enterijeri često su odražavali ideju kontrole, discipline i optimizacije. Novi trend umesto toga slavi spontanost, kreativnost i individualnost. Nije važno da li se boje savršeno slažu ili da li je svaki predmet pažljivo stilizovan. Važno je da prostor deluje živo.
To ne znači da minimalizam nestaje. Njegov uticaj će još dugo ostati prisutan u savremenom dizajnu. Ali ono što danas postaje poželjno jeste ravnoteža između estetike i ličnosti. Dom više ne mora da izgleda kao showroom da bi bio lep.
Možda je upravo zato cluttercore postao jedan od najzanimljivijih lifestyle fenomena ovog trenutka. Nakon godina provedenih u potrazi za savršenstvom, ponovo otkrivamo vrednost nesavršenosti. A u svetu u kojem sve češće pokušavamo da izgledamo isto, prostor koji odražava našu individualnost postaje najveći luksuz od svih.