Izložba plakata kreiranih za Olimpijske igre u Sarajevu „40 godina kasnije” otvorena je u Muzeju primenjene umetnosti.
XIV Zimske olimpijske igre Sarajevo 1984. bile su jedinstvene po mnogo čemu. To su bile prve Igre na Balkanu nakon onih u modernom dobu u Atini, prve zimske Igre održane u jednoj socijalističkoj zemlji i na govornom području slovenskih jezika. I što je veoma značajno, bez obzira na hladnoratovske tenzije, na njima nije bilo bojkota ni od strane zemalja Severnoatlantskog ni Varšavskog pakta. Međutim, postale su poznate i po svom doprinosu primenjenoj umetnosti, kroz kompletan grafički materijal koji je kreiran u slavu i sa ciljem promocije Igara.
Jugoslovenski olimpijski odbor Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984. želeo je da ovoj manifestaciji dâ određeni kulturno-umetnički akcenat.
U sklopu Organizacionog komiteta Igara oformljen je kreativni tim koji je brinuo o promociji i kreaciji vizuelnog identiteta. Među članovima tog tima nalazili su se, između ostalih, prof. Muhamed Karamehmedović, prof. Ismar Mujezinović, prof. Mladen Kolobarić, prof. Mersad Berber, prof. Ismet Dizdarević i drugi. Iako je česta praksa da plakati budu jedna od umetničkih veza sa Olimpijskim igrama, i organizacioni komiteti Olimpijskih igara angažuju priznate umetnike da ih dizajniraju, Sarajevo 1984. ostavilo je izuzetan pečat obimom i kvalitetom svojih grafičkih radova. Nije čest slučaj da toliki broj umetnika, kao ni toliki broj istaknutih svetskih imena, dâ svoj doprinos jednoj manifestaciji kao što se to ovde dogodilo, čime je izgrađeno izuzetno umetničko i kulturno nasleđe Igara, samog Sarajeva i cele Jugoslavije.
Najprepoznatljiviji motivi koji bude uspomene
Izdvojena serija plakata rad je poznatog slikara, prof. Ismara Mujezinovića – osam plakata na osnovu njegovih ilustracija, koji označavaju osam zimskih olimpijskih disciplina. Ovi radovi su sa svojim veštim potezima i izražajnim pokretom veoma vizuelno snažni, i po nekima svrstani među najbolje plakate ove vrste u svetu. U sklopu kolekcije nezaobilazni su, naravno, plakati sa čuvenom maskotom ZOI 84 – Vučkom, koji je stekao međunarodnu slavu i popularnost; zatim prikazi zvaničnog znaka igara – Pahulje, kao i plakat sa mapom staza i olimpijskih borilišta, i oni svakako predstavljaju neke od najprepoznatljivijih motiva Igara koji bude uspomene.
Ideja humanosti i povezivanja naroda
Brojni svetski umetnici uradili su svoje predloge plakata za ovu manifestaciju – na primer, Milton Glaser, jedan od najvećih grafičkih dizajnera tog vremena, čiji plakat svakako ima posebnu važnost u kolekciji u stručnom smislu. Poseban deo kolekcije predstavlja 16 plakata iz serije „Umetnost i sport“ koju je inicirao i u saradnji sa Olimpijskim komitetom ZOI 84 realizovao umetnički izdavač „Visconti Art“ Lazo Vujić, a na čiji poziv su se odazvali umetnici kao što su: Warhol, Moore, Folon, Pistoletto, Rosenquist, Twombly, Kolar, Hozo, Dorazio, Greco, Helnwein, Hodgkin, Hwang, Paladino, Santomaso, Stupica. Ovaj umetnički portfolio nagovestio je bogatstvo programa koji prati ovu sportsku manifestaciju, ali što je još važnije, oslikao ideje iz Olimpijske povelje – ideje humanosti i povezivanja naroda celog sveta, bez obzira na razlike.
Najčešće teme koje su umetnici predložili ili obradili kroz plakate za Olimpijske igre u Sarajevu bile su zimski sportovi, sâm grad Sarajevo, i olimpijske ideje i motivi. Svi umetnici ostali su verni svom specifičnom izrazu, koristeći tehnike i jezik razvijane kroz svoj prethodni rad i iskustvo. Na taj način svaki od radova predstavlja i kontinuitet njihovog umetničkog stvaralaštva, ali i prikaz vizuelnog istraživanja na ovu temu, i time doprinos promociji sporta i olimpizma. Imajući u vidu kvalitet autora i bogatstvo portfolija plakata izrađenih za ili na temu Zimskih olimpijskih igara Sarajevo 1984, ova izložba poseduje veliku umetničku, kolekcionarsku i istorijsku vrednost.
Izložba se organizuje u saradnji Midcentury Belgrade kolekcionarskog tima, Ambasade Bosne i Hercegovine u Srbiji, i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Otvorena je 5. septembra, i trajaće do 23. septembra 2024. u Muzeju primenjene umetnosti u galeriji Anastas.