Postoje hoteli koji bi mogli da spakuju prtljag istorije kroz nekoliko vekova, a njihovi zidovi bi mogli šaputati o kraljevskim porodicama, potpisnicima konvencija, emocionalnim prevarama, prevratima i perverznim zabavama. Danas ih nazivamo istorijskim hotelima, a nekada su bili veličanstvene palate, srednjovekovni dvorci, luksuzne vile, rezidencije i letnjikovci – prava remek-dela u kojima bajke postaju stvarnost.
Svi imamo mišljenje, i ono nas kreira i izdvaja. Moje mišljenje je da putovanje oslikava doživljaj destinacije, a ne puko uživanje u hotelu. Ali zar lepota nije u jedinstvu naše raznolikosti? Bez ikakve sumnje, hoteli o kojima ovih dana razmišljam – od Venecije do Beverli Hilsa – ne predstavljaju mesta na kojima može samo da se prespava. Naprotiv, oni čuvaju vekovima svoja slavna nasleđa za današnje sofisticirane putnike. I koliko god savremeni „jet set“ cenio high-tech arhitektonske izraze, postoji nešto neodoljivo u istorijskim hotelima kojih, na sreću, širom sveta ne nedostaje. Ja sam pronašao nekoliko o kojima želim da kažem nešto više.
Rocco Forte Hotel (nekadašnji Brown’s Hotel), London
Brown’s Hotel otvorio je svoja vrata davne 1837. godine – iste godine kada je kraljica Viktorija stupila na presto – u londonskom ekskluzivnom kvartu Mayfair. Od tada je poželeo dobrodošlicu dobitnicima Oskara i Pulicerove nagrade, muzičarima, političarima i naučnicima. Alexander Graham Bell je tokom posete Londonu 1876. godine odseo upravo u ovom hotelu, gde je obavio prvi telefonski poziv sa britanskom vladom i tom prilikom ih obavestio o svom poslednjem izumu – telefonu.
Soba 36 ovog hotela svedoči o okupljanju holandske vlade u izgnanstvu na dan proglašenja rata protiv Japana 1941. godine. Kraljica Elizabeta posetila je hotel prvi put 1951. godine, dve godine pre krunisanja, kako bi uživala u popodnevnom čaju. Ovu tradiciju nastavili su princ Charles i princeza Diana, koji su rado posećivali hotel tokom osamdesetih godina.
U posleratnim godinama hotel je postao legendarno stecište londonske intelektualne elite. Upravo u njemu rođena je ideja o osnivanju BAFTA – filmske nagrade Britanske akademije. Godine 1960. Orson Welles je, na audiciji održanoj u hotelu, tražio svog Hamleta, dok su od 1967. do 1974. godine Robert Redford i Mia Farrow bili rado viđeni gosti – sve do trenutka kada je „Veliki Getsbi“ konačno ugledao svetlost dana.
Grupacija Brown’s hotela otkupljena je 2003. godine od strane Rocco Forte kolekcije, koja je sprovela obnovu tokom 2004. vrednu više miliona funti. Hotel je tada svečano „ponovo“ otvorila čelična Margaret Thatcher. U poslednjih dvadeset godina hotel je osvojio brojna prestižna priznanja, među kojima se izdvaja nagrada Condé Nast Traveller-a za najbolji hotel Londona 2016. godine. Noćenje u ovom hotelu „stoji“ oko 900 £, a hotel će ove godine obeležiti 188. godišnjicu.
Do sledećeg vikenda, razmisljam o San Domenico Palace hotelu u Taormini, Ritz-u u Parizu i Wladorf-Astoriji u Njujorku.