Postoje oni retki trenuci u istoriji mode koji prevazilaze puku sezonu i postaju deo kolektivnog sećanja. Jedan takav, precizno režiran i nabijen energijom, dogodio se u Milanu početkom devedesetih, zauvek promenivši ne samo pravila modne piste, već i čitav kulturni pejzaž. Njegov arhitekta bio je Đani Versaće, dizajner čija je vizija glamura stvorila fenomen supermodela.
Pre devedesetih, svet modelinga bio je strogo podeljen. Postojale su devojke koje su krasile naslovnice magazina, takozvani editorijal modeli, i one koje su hodale pistom. Retko kada su se ta dva sveta preplitala. Modeli su uglavnom bili anonimna, prelepa lica čiji je zadatak bio da prezentuju odeću, a ne da zasene kreaciju svojom ličnošću. Iako su osamdesete donele prve naznake promene sa zvezdama poput Bruk Šilds i komercijalizacijom dizajnerskih imena, niko nije mogao da predvidi seizmički udar koji se spremao.
Sve je počelo, kao i mnoge kulturne revolucije, jednim vizuelnim bljeskom. U januaru 1990. godine, na naslovnici britanskog Voga, fotograf Peter Lindberg okupio je pet lica koja će definisati dekadu: Naomi Kembel, Lindu Evanđelistu, Tatjanu Patic, Kristi Tarlington i Sindi Kraford. Njihova prirodna, neisforsirana lepota na čuvenoj crno-beloj fotografiji bila je inspiracija za pevača Džordža Majkla. On je upravo ove devojke pozvao da, umesto njega, budu zvezde njegovog spota za pesmu „Freedom! ’90“. Režiran od strane Dejvida Finčera, spot je preko noći postao globalni hit, a lica modela su sa stranica modnih magazina prešla na MTV, u domove miliona ljudi koji modu nisu nužno pratili.
Revija koja je promenila sve
Đani Versaće je osetio puls trenutka. U razgovoru sa svojom sestrom Donatelom, postavio je ključno pitanje: „Zašto ove devojke ne bismo stavili na pistu?“. Ta ideja, naizgled jednostavna, bila je revolucionarna. Za svoju reviju jesen/zima 1991. u Milanu, Versaće je uradio upravo to. Atmosfera je bila naelektrisana dok su se na blistavoj mermernoj pisti smenjivale kreacije u jarkim bojama pomešanim sa, kako je sam dizajner rekao, „veoma, veoma srećnom crnom“.
A onda je usledilo finale koje je ušlo u istoriju. Dok su se čuli prvi taktovi pesme „Freedom! ’90“, na pistu su zajedno, držeći se za ruke, izašle Naomi, Sindi, Kristi i Linda. Smejale su se, pevale stihove i pretvorile modnu reviju u neviđeni spektakl. „Ako bih morala da imenujem svoj supermodel trenutak, to je bila ta Versaće revija“, izjavila je kasnije Sindi Kraford.
U tom trenutku, rođena je era supermodela. One više nisu bile samo manekenke; postale su ikone, ličnosti čija su imena bila poznata poput imena filmskih zvezda. Njihov uticaj je bio ogroman, a njihova moć neupitna, najbolje sažeta u čuvenoj izjavi Linde Evanđeliste: „Ne budimo se za manje od 10.000 dolara dnevno“. One su bile „Sveto trojstvo“ (Naomi, Kristi i Linda), deo veće grupe „The Supers“ koja je dominirala ne samo modom, već i kompletnom pop kulturom. Zajedno su definisali eru glamura, ekscesa i frivolnosti, a Versaće je bio njihov glavni pokrovitelj.
Više od odeće: Versaćeov univerzum
Đanijeva genijalnost ležala je u razumevanju da moda nije izolovano ostrvo. On je prvi shvatio moć simbioze mode, muzike i sveta poznatih. Njegovi prvi redovi bili su rezervisani za prijatelje poput Eltona Džona, Prinsa i Madone, pretvarajući revije u najpoželjnije društvene događaje. Njegov dizajn bio je odraz te filozofije – odvažan, seksepilan i slavljenički. Inspirisan grčkom mitologijom svog rodnog kraja Ređo di Kalabrije, stvorio je ikonični logo Meduze, simbol moći i fatalne privlačnosti. Njegove kreacije od metalne mreže, kože i svile sa baroknim printovima slavile su žensko telo i samopouzdanje.
Nasleđe te vizije traje i danas. Kada je Donatela Versaće, povodom dvadesete godišnjice bratovljeve smrti, na reviji za proleće 2018. ponovo okupila Karlu Bruni, Klaudiju Šifer, Naomi, Sindi i Helenu Kristensen, obučenim u zlatne haljine, svet je ponovo bio opčinjen. Taj trenutak, pojačan snagom Instagrama, potvrdio je da fascinacija erom koju je Đani stvorio nije izbledela. On je razumeo valutu pažnje pre nego što je ona postala glavna ekonomska mera u industriji. Njegov rad nije bio samo o odeći, već o stvaranju kompletnog vizuelnog univerzuma, narativa o glamuru koji i danas oblikuje način na koji doživljavamo luksuz.