Prvi vizuali kostima za predstojeću filmsku adaptaciju Wuthering Heights jasno stavljaju do znanja da ovo neće biti još jedna romantično ispeglana verzija klasika Emili Bronte. Naprotiv, kostim ovde ne služi da “objasni epohu”, već da produbi karaktere.
Ako je viktorijanska moda često korišćena kao dekorativni okvir, ovde ona postaje sredstvo narativa: teška, emotivna, ponekad gotovo nelagodna za posmatranje. Siluete su istorijski utemeljene, ali način na koji su stilizovane deluje svesno savremeno; ne u smislu modernizacije, već u psihološkoj preciznosti.
Između muzejske reference i filmske intuicije
Kostimi se oslanjaju na autentične krojeve kasnog 18. i ranog 19. veka: strukturirani korseti, visoki strukovi, voluminozne suknje, pelerine i ogrtači koji nose težinu – i doslovnu i simboličku. Međutim, ono što ih izdvaja jeste odsustvo idealizacije. Tkanine nisu “lepe” u klasičnom smislu: deluju pohabano, ponekad zategnuto, kao da su stalno u sukobu sa telom koje nose.
Tu se već može povući paralela sa filmovima poput The Favourite Jorgosa Lantimosa, gde ideja kostima nije da bude romantičan, već iskren. Takođe, oseća se i duh Jane Eyre u verziji Caryja Fukunage, ali sa još manje sentimenta, a više sirovosti.
Catherine Earnshaw kao modni kontrapunkt
Kostimi Catherine posebno funkcionišu kao emocionalni indikator. Crvene pelerine, mlečno-beli korseti, naglašeni dekoltei i rukavi koji deluju gotovo teatralno – sve to gradi lik žene koja je rastrzana između društvenog koda i lične prirode. Boje nisu birane zbog epohe, već zbog stanja: crvena kao strast i bes, bela kao iluzija čistoće i kontrole.
Zanimljivo je i oslanjanje na muzejske reference. Pojedini komadi direktno podsećaju na originalne odevne predmete iz kolekcija poput The Met-a, ali nikada ne ostaju u granicama rekonstrukcije. Film ih koristi kao polaznu tačku, ne kao krajnji cilj.
Heathcliff i muška silueta bez romantizacije
Muški kostimi izbegavaju heroizaciju. Kaputi su teški, tamni, gotovo zatvoreni, sa minimalnim ukrasima. Ideja ovakve mode jeste da naglasi izolaciju, status autsajdera i emocionalnu zatvorenost. U tom smislu, Heathcliff vizuelno više duguje antiherojima savremenog filma nego klasičnim romantičnim protagonistima.
Zašto su ovi kostimi važni danas
U trenutku kada se estetika period-drama često svodi na “Instagram-ready” romantiku, Wuthering Heights bira suprotan pravac. Ovde kostimi ne pojednostavljuju priču, već je dodatno komplikuju i upravo zato deluju relevantno.
I u tom smislu, film već sada pokazuje ambiciju da bude više od još jedne adaptacije klasika: da postane studija emocije, identiteta i unutrašnjih konflikata, ispričana kroz tkaninu, kroj i boju.
Ako je suditi po prvom pogledu, Wuthering Heights nas ne vraća u prošlost. On je koristi da preciznije govori o sadašnjosti.
