Beauty industrija nije stranac kontroverzama, ali malo šta je u skorije vreme izazvalo ovoliko buke kao trenutak kada je Shay Mitchell predstavila svoju novu skincare liniju namenjenu – deci. Internet je eksplodirao: jedni tvrde da je reč o nekoj vrsti „novog dna“ industrije, drugi da se radi samo o bezazlenoj ideji koja je nepravedno “dočekana na nož”.
I tu počinje dilema.
Da li preterujemo – ili s razlogom reagujemo?
Jedan deo javnosti smatra da se sve previše shvata ozbiljno: deca ionako kopiraju odrasle, vole rituale, vole igre, pa zašto ih ne bismo uveli u neku „mini self-care“ verziju koja je više zabava nego rutina? Ako Shay Mitchell kaže da je ideja rođena upravo iz takvog trenutka – mamine svakodnevne prakse koju su devojčice htele da oponašaju – da li zaista treba praviti dramu?
Ipak, postoji i druga strana; ona koja upozorava da je beauty industrija dugo vremena bila sklona pomeranju granica, često bez jasnog razloga osim komercijalnog. Kritičari ističu da je negovanje kože nešto što ima svoju svrhu, nauku i ozbiljnost, i da nije namenjeno deci čija koža ne bi trebalo da bude izložena nepotrebnim proizvodima, čak ni „blagim“ formulama.
Da li je ovo samo igra ili potencijalni problem?
S jedne strane, neka deca vole da imitiraju odrasle. Stavljanje maske kao deo igre najčešće je bezopasno, posebno kada se koristi nešto neutralno i sigurno, što dermatolozi generalno preporučuju; ako već mora. S druge strane, dostupnost specijalno „brendiranog“ skincare-a za decu šalje poruku da je i njima potrebna rutina, ritual ili „popravka“ bilo čega – za čim deca, realno, nemaju potrebe.
Zato se pred nama otvara veće pitanje: Da li beauty industrija počinje da cilja generacije koje još ne umeju ni da čitaju, ili preterano tumačimo jedan momenat majčinstva pretvoren u biznis ideju?
Gde povući crtu?
Možda je suština ove priče upravo u tome da naučimo da razlikujemo zabavu od trenda.
Da li je Shay Mitchell samo htela da ponudi deci proizvod koji ne može da im naškodi dok se igraju sa mamom – ili je ovim potezom otvorila vrata nečemu što dugoročno može stvoriti nepotreban pritisak, estetiku koja se prenosi na generacije koje još nisu ni svesne šta je „pritisak“, i tržište koje bi vrlo rado od njih napravilo nove potrošače?
Beauty svet će, naravno, nastaviti da polemiše, a istina je verovatno negde između.
Dečiji skincare nije apokalipsa, ali ni bezazleni trend koji možemo ignorisati.
Možda je ovo trenutak da se zapitamo ne samo šta želimo od proizvoda za odrasle, već i kakvu poruku šaljemo najmlađima. I da li granicu treba povući pre nego što brendovi to urade umesto nas.