U pripremi za nastavak kultnog filma “Đavo nosi Pradu” vraćamo se istoriji istoimene knjige kao i čuvenoj dizajnerki Miuccia Prada
Oko Božića 1999. godine, Lauren Weisberger je stigla u kancelariju časopisa Vogue. Upravo je diplomirala na Cornell univerzitetu, a glavna urednica Anna Wintour odlučila je da je zaposli kao svoju asistentkinju. Međutim, ubrzo su se pojavili zabrinjavajući znakovi da Weisberger možda neće uspeti na tom poslu. Najveći od njih je bio taj što je očigledno želela da bude spisateljica. Asistiranje Anni nije imalo veze sa novinarstvom, već sa brzom dostavom toplih latte napitaka u visokim potpeticama. Nakon nekoliko meseci u Vogueu, Lauren Weisberger upisala se na kurs kreativnog pisanja i počela da piše roman o onome što je znala, a to je bilo asistiranje Anni Wintour. Ukratko, tako je nastao roman po kome je kasnije snimljen i kultni film “Đavo nosi Pradu”.
Zašto je Lauren odabrala baš ovaj brend, nisam uspela da pronađem ni u najdubljim tunelima Quore i Reddita. Međutim, naziv brenda Prada iskorišćen je kao simbol, kao što bismo u srpskom jeziku rekli “nije zlato sve što sija”. Čak i đavo može da izgleda glamurozno i prevari vas na prvi pogled.
Zašto baš Prada, možda će mi neko otkriti, ali tim povodom uronićemo u kratki istorijat ovog fenomenalnog brenda i dizajnerke koja decenijama stoji iza njega.
Đavo u knjizi, borac za pravdu u realnosti
Veći deo opusa njenog rada je nerazumljiv ili nepoznat ljudima. Njena prva kolekcija koju je uradila bila je za sezonu jesen/zima 1988. Izuzetno konzervativne forme inspirisane muškim uniformama i minimalistički krojevi – to je bio njen pečat. I koliko god da je Prada dosegla do mnogih mladih generacija otkad je Raf Simons sa njom, ovim tekstom fokusiraćemo se na njen početak karijere i zašto je ona velikan mode koji jeste danas.
Miuccia Prada ima doktorat iz političkih nauka, a bila je deo komunističkog pokreta u Italiji kao i deo feminističkog pokreta žena Italije u svojoj mladosti. Većina modne scene ponaša se kao da politika ne postoji. Moda je tu da nas zabavi, omađija i skrene misli. Ipak, Miuccia je na svoj suptilan način bila veliki borac protiv režima. Stoga je njena ideologija imala veliki uticaj na dizajn.
Njena prva kolekcija stavila je akcenat na odeću a ne na aksesoare od kože po čemu je do tada brend i bio poznat.
Kolekcija ’88
Prada je uzimala muške komade odeće koji su u to vreme bili popularni u Italiji, redizajnirala i šila za žene. Njena najveća inspiracija bila je moda 40-ih i 50-ih u Italiji. Zašto je to tako?
Fašizam u Italiji je uticao na svaki segment života tako i na odevanje. Njene reference su bogate formama odeće domaćica i seljaka iz tog perioda, ali i uniformama italijanskih fašističkih vojnika. Prada je koristila inspiraciju iz fašističkih paravojnih grupacija kako bi pokazala srednji prst političkom režimu. Uzimala je komade kao što su kape i jakne, i stavljala ih na modele koji su hodali pistom. Iako na prvu loptu možemo da pretpostavimo da je korišćenje ovakvih simbola veličanje fašizma, moramo da znamo ponešto o političkoj pozadini.
Trebalo bi da uzmemo u obzir da je na italijanskoj fašističkoj agendi postojao program koji je kreirao listu kodeksa oblačenja za žene. Ovaj program je imao za cilj da nametne “ženski” i “tradicionalni” stil. Italijanska žena je trebalo da bude slika i prilika ženstvenosti. Ovo je u potpunoj suprotnosti sa vojnim jaknama za žene koje je pravila Miuccia.
U kontekstu vojne jakne iz 1988. godine, Prada koristi simboliku ne da bi glorifikovala ili idealizovala fašizam, već kao alat za umetnički izraz. Kada posmatramo jaknu i džepove koje je kreirala Miuccia Prada, primećujemo potpuno drugačiji pristup. Džepovi su transformisani da bi odavali izgled ženskih grudi. Uzimajući simbol povezan sa vojnom moći i transformišući ga u nešto što na neočekivan način slavi ženstvenost, Prada postavlja pitanja o rodnoj jednakosti i ispituje ideje nametnute od strane fašističkog režima.
Prada danas
Ovaj inovativni pristup modi pokazuje da odeća može biti više od pukog izraza ličnog stila. Ona može biti način komunikacije ideja, izazivanja društvenih i političkih normi i preispitivanja konvencionalnih percepcija lepote i dobrog ukusa.
Ukoliko danas pogledate njene revije, primetićete da Miuccia Prada ima svoju verziju ženstvenosti. Kao osoba koja sebe nikada nije smatrala jednom girly girl, brendovi kao što je Prada komuniciraju ženstvenost na meni razumljiv način. Njeni komadi su uvek promišljeni, nikada vulgarni. Uvek postoji balans između razigranosti i strogoće.
U svetu gde moda i feminizam često ne idu podruku, Pradin jedinstveni pristup se ističe kao tračak nade za one koji veruju da moda može biti lepa i osnažujuća.
