Dani kada ChatGPT ne radi, internet izgubi razum. Twitter poludi, Reddit ne spava. Počeli smo previše da se oslanjamo na pomoćne AI alate koji nam čine poslove bržim, jasnijim i efikasnijim. Međutim, istraživači sa MIT-a otkrili su da korisnici generativnog AI čatbota pokazuju najniži nivo moždane aktivnosti i da „konzistentno postižu lošije rezultate na neuralnom, lingvističkom i ponašajnom nivou“. Jasno vam je da nas je ChatGPT definitivno ulenjio. Dok pokušavam da pišem ili vi da čitate ovaj tekst, vama fokus opada a meni reči izleću iz prstiju (ali u pogrešnom smeru).
Korišćenje AI alata ne treba da bude osuđivano, ali ako ste spremni da se suočite sa gubitkom kreativnosti i lošijim vokabularom, then you go for it. Praktično vaš najbolji drug (a nekome drugarica) biraju reči umesto vas, sve one koje vam beže dok pokušavate da oformite konzistentu misao.
Mozak je čudo. Ne biste ni verovali koliko su (unesi medicinski termin) mreže povezane i koliko svaki deo ima svoju funkciju sa razlogom. Upravo zato, dok smo na začetku popularizacije ovog svrsishodnog ali pomalo malignog alata, ne možemo ni da pojmimo koliko će posledice biti velike. I to ne samo po okolinu, nego po vaše male moždane univerzume.
Istraživači su prosudili
Nova studija koju je sproveo MIT Media Lab pokazala je da ChatGPT negativno utiče na sposobnosti kritičkog razmišljanja. Iako studija još uvek nije prošla recenziju i uzorak je mali – obuhvatila je 54 ispitanika uzrasta od 18 do 38 godina – istraživači su otkrili da su oni koji su koristili ChatGPT za pisanje eseja pokazivali najniži nivo moždane aktivnosti. Posmatrajući ovu grupu tokom nekoliko meseci, ustanovili su da su korisnici ChatGPT-a postajali sve pasivniji iz eseja u esej.
Grupa kojoj je traženo da koristi ChatGPT pisala je slične eseje kojima je nedostajalia originalna misao, koristeći iste izraze i ideje. Kada su dva profesora engleskog jezika pregledala eseje, opisali su ih kao „bez duše“
Da li ovo znači da treba da izbegavamo pametne alate?
Nakon što su napisali eseje, ispitanici su zamoljeni da jedan od njih preprave. Grupa koja je prvobitno koristila ChatGPT sada je to morala da uradi bez tog alata, dok je „brain-only“ grupa ovaj put mogla da ga koristi. U ovom delu studije, istraživači su otkrili da se ChatGPT grupa vrlo slabo sećala svojih originalnih eseja. Sa druge strane, „brain-only“ grupa je briljirala u zadatku, pokazujući značajno povećanje moždane povezanosti kroz sve EEG frekvencijske opsege. Ovo sugeriše da ChatGPT možda može da unapredi učenje – ako se koristi na pravi način.
Suština nije u izbegavanju alata već u promišljenom korišćenju. Postoji još istraživanja koja pokazuju (no, ne i dokazuju) kako da unapredimo našu kreativnost uz pomoć čatbota. Ako promenite smer komunikacije, i umesto da postavljate pitanja AI-u, vi dozvolite da ono pita vas. Još uvek smo u istraživačkoj fazi. Dok naučnici otkrivaju posledice (zlo)upotrebe, mi istovremeno učimo kako da koristimo veštačku inteligenciju.
Ako se i dalje pitate da li vas je ChatGPT ulenjio, iskreno i sami znate odgovor. Možda je sada pravo vreme da se pozabavite time kako da ga pametno koristite.