Ukoliko pomno pratite vesti iz sveta mode, primetili ste da je H&M objavio jednu dosta polarizujuću novost. Gigant brze mode najavio je svoje planove korišćenja digitalnih AI “blizanaca” u svojim marketinškim kampanjama. Navodno, 30 modela iz različitih agencija “pozajmiće” svoje lice (i telo) u svrhu replikovanja i stvaranja njihovih digitalnih persona koje će brend dalje upotrebljavati u produkciji svojih kampanja. Da li treba da razmišljamo o korišćenju veštačke inteligencije i posledicama koje ova tehnologija sa sobom da nosi? Naravno. Dok mi koji najmanje možemo da utičemo na ove ekstremne globalne promene, razmišljamo o njima, velike korporacije prigrljuju AI samo sa jednim ciljem na umu. Ušteda, finansije i ekonomski progres.
Prema rečima kompanije, modeli će posedovati prava na svoje digitalne blizance i moći će da dozvole drugim brendovima da ih koriste. H&M priznaje da još uvek nije siguran u sve posledice koje će ovaj pristup imati na modele, niti na sve ostale radnike koji omogućavaju stvaranje modnih vizuala.
Ova vest donela je žustre reakcije na socijalnim mrežama gde su ljudi pisali o svim mogućim negativnim posledicama uvođenja AI-a. Od toga kako će modeli polako ostajati bez posla, jednako kao i fotografi, stilisti, šminkeri i timovi koji inače stoje iza jednog snimanja. Da li je dooms day blizu? Pa, ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo kako će velike kompanije navigovati kroz ove vode, ali jedno je jasno. Veliki deo IRL produkcije premestiće se u AI algoritme.
Da li smo bezbedni?
H&M je samo početak. Brendovi sve više prihvataju AI, od brze mode do luksuza. Dok su AI generisani vizuali tiho prodirali na “indie” tržište, javno prihvatanje H&M-a označava njegov ulazak u svet visokoprofilnih kampanja. Luksuzni brendovi poput Coacha i Estée Lauder počeli su da koriste AI za slike proizvoda, što pokazuje jasan pomak.
Veštačka inteligencija se razvija tolikom brzinom, da zakonske regulative kaskaju za ovim promenama. Dok se Evropska unija pomera ka transparentnosti u AI-generisanim vizualima, nedostatak jasnih globalnih pravila stvara probleme za brendove i potrošače.
No, razgovori o smanjenju/ukidanju mnogih poslova u (modnoj) industriji deluju kao tabu tema. Velike kompanije izbegavaju da pričaju o narednom globalnom problemu nezaposlenosti, bezglavo srljajući u nepredvidivu i neregulisanu tehnologiju.
Kako se generisanje AI slika sve više usvaja, raste i konkurencija, kako u offline tako i online svetu. Neki entuzijasti tvrde kako ćemo, mi kao ljudi, morati da postanemo kreativniji i eksperimentalniji kako bismo se istakli. Ovakve izjave možda zvuče optimistično ali definitivno odvlače pažnju od problema sa kojim će se svi kreativci uskoro suočiti. Biti ili ne biti, pitanje je sada.
Ako brendovi potpuno prihvate AI samo da bi smanjili troškove, rizikujemo da vidimo kolaps kreativne industrije u narednih 5-10 godina. AI će samo postajati bolji, a kapitalistička pohlepa će obezbediti njegovo usvajanje. Da li je budućnost stvaranja samo sedenje za računarom, zamenjujući ljudsku umetnost algoritmima?