Ermita de Nuestra Señora del Mirón je crkva u Španiji koja je izazvala kontroverzu u javnosti
Nedavna restauracija crkve Ermita de Nuestra Señora del Mirón u Sori, Španija, izazvala je duboke i kontroverzne reakcije među stručnjacima za očuvanje kulturne baštine i lokalnim zajednicama. Ova crkva, građena 1725. godine i cenjena zbog svog baroknog i rokoko enterijera, sada stoji kao svedočanstvo ne samo o umetničkom nasleđu, već i o izazovima očuvanja istog u vremenu kada granica između restauracije i destrukcije postaje sve tanja.
Radovi na restauraciji, koji su obuhvatali prefarbavanje unutrašnjih elemenata crkve, naišli su na oštre kritike zbog načina na koji su tretirani skulpturalni elementi, naročito kerubini, koji su, od prvobitne bele, sada preobraženi u stilizovane, gotovo groteskne forme. Lokalna grupa Soria Patrimonio brzo je ukazala na ovo, nazivajući proces “napadom na baštinu” i deleći fotografije koje su poslužile kao svedočanstvo o drastičnom gubitku estetskog i istorijskog integriteta koje uživa ova crkva u Španiji.
Šta kažu stručnjaci?
Stručnjaci, uključujući i Špansko profesionalno udruženje restauratora i konzervatora (ACRE), izrazili su zabrinutost, ističući da je restauracija sprovedena bez potrebnih preliminarnih studija i bez angažovanja kvalifikovanih stručnjaka. Predsednik ACRE-a, Francisco Manuel Espejo, jasno je naglasio da se ne može govoriti o neuspešnom restauratorskom poduhvatu, već o nečemu što se graniči sa skrnavljenjem kulturne baštine, budući da ovakvi radovi zahtevaju stručan nadzor i preciznu primenu konzervatorskih tehnika, što je, kako se čini, ovde bilo izostavljeno.
Ova situacija priziva u sećanje ranije skandalozne restauracije u Španiji, poput ozloglašene “Beast Jesus” freske u Borji, koja je postala viralna zbog svog neprepoznatljivog izgleda, kao i neslavne restauracije statue Svetog Đorđa u Navari. Svaki od ovih incidenata naglašava potrebu za strožom kontrolom i angažovanjem stručnjaka pri očuvanju spomenika kulturne baštine, kako bi se sprečilo dalje narušavanje njihovog integriteta.
Diocese Osma-Soria, odgovorna za ovu crkvu, branila je restauraciju, navodeći da su radovi izvedeni u skladu sa propisima, dok su mišljenja o rezultatu podeljena. Ipak, mnogi smatraju da je restauracija narušila istorijsku vrednost crkve i udaljila je od njenog izvornog estetskog izraza. Ovaj događaj osvetljava šire pitanje o pristupu restauraciji kulturnih spomenika u Španiji, podvlačeći hitnost potrebe za uspostavljanjem rigoroznijih standarda i procedura kako bi se obezbedilo očuvanje autentičnosti i integriteta ovih neprocenjivih svedočanstava prošlosti.