Izdavačka kuća Oxford University Press, poznata po prestižnom Oxford rečniku, izabrala je izraz “brain rot” (truljenje mozga) za reč godine.
“Brain rot” označava stanje pogoršanja mentalnih ili intelektualnih sposobnosti, često uzrokovano prekomernim konzumiranjem trivijalnog i bezvrednog sadržaja na internetu. Zvuči poznato? I pomalo zastrašujuće? Ovaj izraz, koji se najviše koristi među mladima na društvenim mrežama, opisuje osećaj intelektualne zasićenosti i gubitka fokusa nakon previše vremena provedenog uz beskonačno skrolovanje, mimove ili površne video-klipove. Ovo zvuči sada još gore, zar ne? Iako zvuči dramatično, “brain rot” se najčešće koristi u šaljivom kontekstu, kao način da ljudi sami sebi ili drugima ukažu na preterano bavljenje digitalnim sadržajem koji ne donosi suštinsku vrednost.
Zašto baš brain rot?
Zanimljiv je put koji je prošao izraz “brain rot”, pobedivši u konkurenciji reči kao što su “lore”, “demure”, “romantasy”, “dynamic pricing” i “slop”. Prema Oksfordu, najranija poznata upotreba ovog izraza datira iz 1854. godine, u knjizi “Walden” Henrija Dejvida Toroa, njegovom čuvenom zapisu o životu u kolibi u šumi. „Dok Engleska pokušava da izleči trulež krompira, zar niko neće pokušati da izleči moždanu trulež, koja je mnogo raširenija i smrtonosnija?”
Odgovor je, decenijama kasnije, očigledno ne. Čini se da je danas upravo ta moždana trulež zastupljenija nego ikada. Prema Oksfordu, mladi često koriste ovaj izraz na društvenim mrežama da opišu „navodno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe”, naročito uzrokovano prekomernim konzumiranjem trivijalnog sadržaja na internetu. Korišćenje ovog izraza skočilo je za 230 odsto u poslednjih godinu dana. Kasper Grathvol, predsednik kompanije Oxford Languages, izjavio je da popularnost izraza odražava neverovatnu brzinu promena jezika pod uticajem društvenih mreža. „Kod izraza ‘brain rot’ mladi na TikToku sarkastično koriste jezik, često baš nakon što su ga sami kreirali”.
Tradicija duga 20 godina
Reč godine bira se na osnovu podataka iz Oksfordovog ažuriranog korpusa koji sadrži oko 26 milijardi reči iz medija širom engleskog govornog područja. Cilj je, kako se navodi u objavi, da se odrazi „raspoloženje i teme koje su oblikovale 2024. godinu”, uz podršku preciznih podataka. Kao i prethodnih godina, Oksford je pozvao javnost da glasa za uži izbor reči. Pobedničku reč odabrao je tim stručnjaka, uzimajući u obzir glasanje (približno 37.000 ljudi je glasalo) i dodatne analize. Ova tradicija traje već 20 godina, a počela je izborom reči “chav” (britanski sleng za radničku klasu).
Tokom godina, prepoznate su reči koje su postale deo svakodnevnog jezika, kao što su “podcast”, “selfie” i “post-truth”, ali i neke koje su izazvale čuđenje (poput “youthquake” iz 2017, koja je naišla na brojne kritike). Sam izbor reči godine često ima uticaj na jezik. Prošle godine, nakon što je izabrana reč “rizz” (sleng generacija Z i Alfa za „stil, šarm ili privlačnost”, verovatno izvedena iz reči “charisma”), medijska pažnja dovela je do porasta njene upotrebe za više od 1500 odsto. Danas je njeno korišćenje dvostruko češće nego pre objave izbora, navode podaci Oksforda.
„Bila je to prava senzacija”, rekao je tada Grathvol. „Ima šarm, energiju i bila je pravi podsticaj koji je ljudima tada bio potreban – čak i ako je za mlade koji su je koristili već tada bila passé”.
A šta je sa demure?
Ove godine lista finalista nije bogata sjajnim neologizmima ili kombinacijama reči poput “broflake” ili “lumbersexual”. Jedina složenica, “romantasy”, označava „žanr fikcije koji kombinuje elemente romantike i fantastike”. Ne možemo a da ne spomenemo reč “demure”. Njena najranija poznata upotreba datira iz 1377. godine, kada je opisana kao smireno more. Do kasnih 1400-ih, često je korišćena za opisivanje ozbiljnih, rezervisanih ili stidljivih osoba. Popularnost ove reči naglo je porasla u avgustu, nakon što je influenserka Jools Lebron objavila TikTok video u kojem svoj stil šminke i oblačenja opisuje kao “very demure, very mindful”, što je izazvalo lavinu objava na društvenim mrežama koje su ponavljale ovaj izraz.
I reč “lore”, koja je stara skoro 1.000 godina, dobila je novo značenje među mladima na društvenim mrežama. Mnogi je koriste za opisivanje činjenica ili verovanja o poznatim ličnostima, fiktivnim likovima ili čak sopstvenoj prošlosti. Reč “slop” takođe je doživela modernizaciju. Njena popularnost skočila je više od 300 odsto u poslednjih godinu dana, ali sada se koristi za „umetnost, pisanje ili drugi sadržaj generisan uz pomoć veštačke inteligencije, koji se deli na internetu bez razlike i karakteriše niskim kvalitetom, neautentičnošću ili netačnošć.
Treba napomenuti da Oksford nije jedini arbitar jezika. Nedavno su svoje reči godine objavili i Cambridge University Press (“manifest“) i Dictionary.com (pravda za “demure”!). Što postavlja jedno uznemirujuće pitanje: Da li sve ove reči i poplava vesti o njima doprinose moždanoj truleži? Iz Oksforda tvrde da ne. „Ne bih preuveličavao značaj reči godine. To je nešto zabavno, što angažuje zajednicu. Najuspešnije reči su one koje su pomalo kontraintuitivne i teraju ljude na razmišljanje”, rekao je Grathvol. Sada svakako imamo o čemu da razmišljamo. Ako imamo čime.