Duge noge, definisane ruke, savršene obline, besprekorna koža – ono što smo ranije viđali uglavnom prolazeći pored ogromnih reklamnih postera ili prelistavajući magazine sada nam se svakodnevno prikazuje na društvenim mrežama. Ideali tela i dalje oblikuju naše društvo. Šta nam se dešava kada svakodnevno viđamo te ideale za kojima i mi žudimo? I treba li da krijemo da žudimo?
Body positivity i težnja za navodnim savršenstvom
Veliki problem sa idealima tela je sledeći: sugeriše nam da savršeno telo postoji i da naše telo mora da izgleda upravo tako. Na društvenim mrežama neprekidno viđamo žene koje imaju savršena tela. I zato ne čudi što se upoređujemo s tuđim telima. Jer svi želimo manji nos, veće grudi, ravan stomak, uži struk i savršeno izvajane noge. Međutim, ono što se prečesto zaboravlja jeste da su sva tela prirodno različita. Neki ljudi su prirodno visoki i mršavi, dok drugi imaju obline, punije telo, niži su ili mišićavi.
Problem u našem društvu je što se još uvek držimo ideje da postoji ispravno i pogrešno, i samo jedna verzija lepote.
A to nije tačno. Svako od nas bi želeo da promeni bar jednu stvar na sebi. Bar jedna stvar nam se ne dopada. I to je potpuno OK. Ali prioritet bi uvek trebalo da bude da se osećamo dobro u svojim telima. Potpuno je prirodno želeti da vaše telo izgleda fit ili zategnuto i da želite nešto da uradite povodom toga. Ključno pitanje je, međutim, šta se krije iza toga.
Život nije Instagram
Tu na scenu stupaju društvene mreže. Mnogi ne shvataju koliko je fotografija koje vidimo tamo retuširano. Niko nije imun na celulit i strije. Na bubuljice, pegice i akne. U poslednjih nekoliko godina mnogo se toga promenilo. Sve je više ličnosti i influensera koji se oslobađaju idealizovanih i nerealnih slika tela. Pokazuju svojim pratiocima šta je moguće uz pomoć poziranja, svetla i retuširanja – i time dokazuju da u stvarnom životu sve ne izgleda uvek onako savršeno kao na Instagramu. To je dašak svežeg vazduha u online svetu koji dominira prividnom savršenošću. I vreme je da shvatimo da je u redu da želimo da izgledamo mršavije, više, mlađe, ali je isto tako u redu da budemo ono što smo. Važno je razlikovati želju za poboljšanjem od samokritike ili negativnog stava prema svom telu.
Možemo težiti ka zdravijem načinu života, boljoj koži ili kosi, a istovremeno se osećati dobro u svojoj trenutnoj koži. Ključno je da ta težnja ne dolazi iz nezadovoljstva ili zbog pritiska društva, već iz lične želje za boljim zdravljem i samopouzdanjem. U suštini, body positivity može koegzistirati s ciljevima ličnog unapređenja, sve dok se ta želja ne koristi kao opravdanje za samokritiku ili negativne osećaje prema sebi. I to je ono što je zaista važno. Da se osećamo dobro i shvatimo da smo dobri onakvi kakvi jesmo. Voleti svoja tela znači prestati verovati da ona moraju izgledati na određen način. Koji sadržaj konzumiramo na društvenim mrežama i koje poruke dobijamo iz toga, na kraju je u našim rukama.