Zanimljivo je kako jedan mali pečat može da pokrene lavinu misli. Reč biblioteka se do sada, u našoj porodici, izgovarala tiho – gotovo oprezno. Kao nešto što se podrazumeva, ali se ne imenuje naglas. Postojala je u navici, u pamćenju, u sigurnosti da znamo šta imamo, bez potrebe da to objašnjavamo.
Sada, sa tim pečatom, kao da je stigla potvrda da ona zaista postoji. U tom trenutku reč biblioteka više ne zvuči pretenciozno. Ne izgovara se glasnije, ali se izgovara sigurnije. Kao priznanje da ono što se godinama gradilo iz ljubavi prema knjizi sada ima svoje pravo ime.
Od Aleksandrijske, preko izmaštane Hogvortske iz Harija Potera, inspirisane starim univerzitetskim prostorima Oksforda, do savremene Musašino biblioteke u Tokiju – biblioteke imaju istu moć. Kada si u njima, možeš da putuješ gde god poželiš. U druge živote, epohe, religije, iskustva, nade i snove. Ne treba ti pasoš. One te same izmeste.
Ali za ovih sedam biblioteka potreban ti je i pasoš i avionska karta – i baš zato sledi priča o tome zašto vredi putovati do njih.
1. Stiftsbibliothek Sankt Gallen – St. Gallen, Švajcarska
Sakrivena iza zidova nekadašnje benediktinske opatije, jedna je od najstarijih biblioteka na svetu. Njena kolekcija rukopisa, koja se gradi još od 8. veka, svedoči o vremenu kada su knjige bile retkost. Tokom velikog požara 937. godine opatija je bila uništena, ali je biblioteka ostala netaknuta – gotovo simbolično.
Današnja sala, raskošno rokoko zdanje izgrađeno između 1758. i 1767. godine, sa oslikanim plafonom i drvenim vitrinama, ne deluje kao prostor za čitanje, već kao katedrala posvećena pisanoj reči. Iznad ulaza stoji grčki natpis „psyché iatreion“ – apoteka duše — možda najtačnije objašnjenje zašto je vredno doputovati baš ovde.
2. Real Gabinete Português de Leitura – Rio de Janeiro, Brazil
Sakrivena u samom srcu Rija, ova biblioteka deluje kao da je greškom preneta iz Evrope. Osnovali su je portugalski imigranti u 19. veku, sa ambicijom da sačuvaju jezik, kulturu i književno nasleđe daleko od domovine.
Monumentalna čitaonica u neo-manuelinskom stilu, sa galerijama koje se uzdižu do plafona i svetlom koje se lomi kroz vitraže, više liči na pozorišnu scenografiju nego na mesto za knjige. U njenoj zbirci nalazi se više od 350.000 naslova. Iako izgleda kao ekskluzivan, gotovo nedodirljiv prostor, biblioteka je otvorena za javnost – i upravo taj kontrast čini je jednim od najneobičnijih mesta do kojih vredi putovati.
3. Trinity College Library – Dablin, Irska
Najveća biblioteka u Irskoj i jedno od najposećenijih mesta u Dablinu. Smeštena u okviru koledža Triniti, ona je stalni dom Knjige iz Kelsa, jednog od najpoznatijih srednjovekovnih rukopisa na svetu.
Njena čuvena Long Room sala dugačka je gotovo 65 metara, sa redovima drvenih polica i knjigama koje se pružaju s obe strane. Prostor je jednostavan, ali dostojanstven, i jasno pokazuje koliko se ovde vekovima vodilo računa o znanju. Ovo je mesto gde se razume zašto knjiga može biti i relikvija – i razlog zbog kojeg se prelazi pola Evrope.
4. The New York Public Library –Njujork, SAD
Jedna od najpoznatijih biblioteka na svetu i jedan od simbola Njujorka. Otvorena 1911. godine, čuvena je po svojoj Rose Main Reading Room sali — ogromnom, svetlom prostoru sa visokim plafonima i redovima stolova koji podsećaju na katedralu posvećenu čitanju.
Biblioteka danas čuva više od 50 miliona jedinica: knjiga, rukopisa, mapa, fotografija i arhiva. Posebna je i po tome što je potpuno javna – otvorena svima, bez članarine i formalnosti. Iza prepoznatljive fasade sa lavovima krije se možda najvažnija ideja: da znanje u ovom gradu pripada svima.
5. Biblioteka Aleksandrije –Aleksandrija, Egipat
U antičko vreme, Aleksandrijska biblioteka bila je najveća biblioteka na svetu i simbol težnje da se na jednom mestu sabere sve znanje. Današnja Biblioteka Aleksandrije nije rekonstrukcija te izgubljene institucije, već savremeni omaž njenoj ideji.
Završena je 2002. godine, uz međunarodnu podršku, i zamišljena kao glavni kulturni centar grada. Danas privlači istraživače, studente, pisce i putnike koji dolaze zbog same simbolike Aleksandrije. U njenim fondovima nalazi se više od 550.000 knjiga –broj koji stalno raste.
6. Bodleian Library —–Oksford, Velika Britanija
Jedna od najstarijih biblioteka u Evropi i srce Univerziteta u Oksfordu. Bodleian danas čuva više od 13 miliona primeraka, među kojima su jedni od najvrednijih dokumenata britanske istorije.
Njene sale, posebno Duke Humfrey’s Library, gotovo da se nisu promenile vekovima. Strogo pravilo da se knjige ne iznose dodatno naglašava ozbiljnost prostora. Biblioteka je poznata i široj publici – pojedini delovi korišćeni su kao filmske lokacije u filmovima o Hariju Poteru, gde su poslužili kao inspiracija za Hogvorts.
7. Tama Art University Library –Tokio, Japan
Primer kako savremena arhitektura može da promeni način na koji doživljavamo čitanje. Niz betonskih lukova, bez klasičnih zidova i oštrih granica, stvara prostor koji više liči na gradsku arkadu nego na biblioteku.
Ovo nije biblioteka koja impresionira starinom, već idejom da znanje treba da bude dostupno, otvoreno i deo svakodnevnog života. Mesto koje pokazuje kako biblioteke mogu da izgledaju kada prestanu da budu samo skladišta knjiga.
Pečat porodične biblioteke nije ukras. On je obaveza. Da čuvamo, da dodajemo, da ne prekidamo niz. I da razumemo da knjige mogu biti nečije polazište – ili nečija destinacija do koje je potrebna i avionska karta.