Pariz kao finale modnog meseca retko nudi jednostavne odgovore, već postavlja kompleksna pitanja. Ove sezone, ključno pitanje glasi: kako se modna i beauty industrija odnose prema savršenstvu? U konstantim plimama i osekama clean girl estetike, koju je periode prekidaju brat leta i sliče društvene promene, brendovi koji su izlagali u Parizu ove jeseni još jednom su proklamovali želju da se udalje od nje. Umesto toga, videli smo fetišizaciju „proživljenog” izgleda, promišljen i svesni performans nesavršenosti.
Sudeći po pistama, lepota danas živi u paradoksu. S jedne strane, prisutna je snažna želja za sirovim, autentičnim i proživljenim. S druge, jednako je moćna fascinacija preciznim, artificijelnim i zaigranim.
Umesto jedinstvenog trenda, dobili smo kreativnu tenziju, dijalog između standarde lepote, od kojih jedan počiva na onom koji se konstantno živi, a drugi je onaj koji se svesno konstruiše. Na kraju, poruka iz Pariza je poruka o slobodi. Doba jedinstvenog ideala lepote je prošlo. Današnji trenutak definiše fluidnost, mogućnost da jednog dana prigrlimo sirovu, nesavršenu realnost, a već sledećeg se poigramo sa veselom, svesnom artificijelnošću. Dvojnik lepote nije njen neprijatelj, već samo drugo lice u ogledalu.
Neuredne punđe i razmazani ajlajner
Neuredne, indie sleaze punđe na reviji kuće Saint Laurent bile su svojevrsni omaž 2010-im, povratak povratku grunge estetike koja je tada živela najviše kroz muziku. Slično tome, razmazani ajlajner kod Victorije Beckham, izgleda kao greška koju smo svi doživelu u pokušaju da iscrtamo dve identične linije, međutim ovde je promišljen potez, još jedan argument u prilog lepote proživljenog dana. Zajedno sa sjajnom, vlažnom kožom viđenom kod Gabriele Hearst, ovaj trend slavi autentičnost, čak i kada je ona pomalo haotična.
Bubblegum usne
Tamo gde se završava težnja ka realnosti, počinje radosni beg od nje. Usne u jarkim, neprirodnim nijansama roze boje bile su najočigledniji signal. Od jarke bubblegum ružičaste kod Chloé do praškastih tonova na reviji Louis Vuitton, poenta nije bila u imitaciji prirodne boje usana, već u njenom napuštanju i naglašavanju.
Grafički ajlajner
Grafički ajlajner nije najsrećniji prevod engleskog izraza graphic eyeliner, koji bi ukazivao na slikovitu prirodu ovog pristupa šminkanju, ali jeste dovoljno indikativno. Ovde je granica između šminke i grafičkog dizajna postala gotovo nevidljiva. Ajlajner je prestao da bude samo alat za uokvirivanje oka i postao je samostalna linija, hrabar potez na platnu lica. Oštri, geometrijski oblici kod Celine i debele, svetlucave linije na reviji Coperni tretiraju lice kao prostor za umetničku intervenciju.
Oštri, geometrijski rezovi
Ono što je ajlajner bio za lice, oštar rez je bio za kosu. Skulpturalne frizure, od mikro-šiški kod Dries Van Noten do geometrijskih bobova viđenih na revijama Muglera i Tom Forda, stavile su fokus na preciznost i formu. U ovim frizurama, čista, oštra linija ima prednost nad mekoćom i slojevitošću.
Ukrasi za zube?
Najintrigantniji signal iz Pariza stigao je sa revije Maison Margiela, u vidu ukrasa za usta koji podsećaju na zubne proteze. Daleko od konvencionalnog, ovaj detalj je bio konceptualna provokacija. Unošenjem nečeg kliničkog i neočekivanog u domen lepote, postavlja se pitanje: gde je granica ukrasa? Šta sve može biti aksesoar? Ovo nije trend za svakodnevnu upotrebu, već misaoni eksperiment koji nas tera da preispitamo sve što smo mislili da znamo o ukrašavanju.
