Nisam znala tačno za čim idem, ali znala sam od čega odlazim. To je često dovoljno da se spakuješ. I da odletiš.
Antalija mi se, još s prozora aviona, učinila kao mesto koje ne pokušava da impresionira. To mi je odmah prijalo, pomislila sam, možda ću ovde uspeti da ne budem “neko”. Da ne budem ni putnik, ni gost, ni figura. Samo žena sa slobodnim danima i sa telom koje se još nije priviklo na usporavanje. Putovanja su danas postala efikasna, organizovana do savršenstva. Sletanje, transfer, prijava, narukvica na ruci, soba spremna. Ispod te rutine, međutim, skriva se nešto što mi uvek iznova promakne – pitanje zašto zapravo putujemo? Da bismo se odmorili, promenili ritam, potvrdili sebi da još uvek možemo da osetimo nešto novo? Ili samo da bismo zaustavili buku? Da li tražimo novo, ili samo potvrdu poznatog u drugom ambalaži? Da li biramo mesta koja ćemo moći da “ispričamo” kasnije, ili ona koja nas tiho pomere pa ih zaboravimo, dok jednog dana, iznenada, ne shvatimo da ih i dalje nosimo?
Prva stanica bio je Kemer. Brda Taurus s jedne strane, more s druge, i sve između utonulo u tišinu koju nisam znala da mi treba. U šetnjama kroz borove, pod tim velikim mediteranskim nebom, shvatila sam koliko sam zaboravila da ne radim ništa. Da samo gledam. Gubila sam pojam o danu. Možda je i to bio cilj. U Kemeru, boravila sam u hotelu koji je bio gotovo tih koliko i priroda oko njega. Neki od hotela su koncipirani kao utočišta za parove i one koji žele mir. Drugi, kao u Beleku, Asteria Family Resort i Belconti, potpuno su posvećeni porodicama – svaki kutak prilagođen je deci, od bazena sa toboganima do večernjih predstava. Gural Premier Tekirova u Kemeru nosi isti DNK: tišina za roditelje, spektakl za decu. All inclusive koncept ovde ne znači samo da je hrana uključena, već da su dani strukturirani tako da ne morate da odlučujete. Sve je već rešeno. A stručni tim agencije Big Blue će vam svakako ponuditi najbolje preporuke smeštaja, kao i termine za odlazak u iste.
Putovanje me je postepeno oslobađalo potrebe da budem funkcionalna. U Kaleiçiju, starom jezgru Antalije, pustila sam da me ulice vode bez rute. Nema boljeg načina da upoznaš neki grad nego da ga ne razumeš odmah. Fasade se oslanjaju jedna na drugu, prozori gledaju u dvorišta koja više nisu ničija. Ništa nije simetrično. A sve deluje logično – ako si spreman da ne tražiš logiku. U jednom kafiću, lokalac me je pitao odakle sam i dodao: “svi ovde prolaze, ali retko ko ostane duže od tri dana.” Možda je tako i sa utiscima. U Sidéu, ruševine ne podsećaju na istoriju. One su deo svakodnevice, kao stari član porodice koji se ne oglašava, ali stalno sedi u istoj stolici. Rimljani su gradili da traje, ali nisam sigurna da su predviđali da će njihovi stubovi stajati uz bar sa nargilama i plastičnim stolicama. I upravo ta banalnost je bila osvežavajuća – nema te nostalgije koja bi mogla da uguši sadašnji život.
A onda Belek. Da sam ranije gledala fotografije hotela u tom delu, verovatno bih pomislila da mi ne treba. Previše simetrično, previše kontrolisano, previše stvoreno da ne razmišljaš. Ali upravo ta predvidivost mi je bila utešna. Selectum Luxury Resort je kao belo platno – ne nameće ti ništa, ali ti ne dozvoljava ni da nosiš haos sa sobom. Sve je promišljeno: temperatura sobe, osvetljenje u hodnicima, čak i mekoća peškira, kao da ti neko kaže: “ne moraš sad da odlučuješ, sve je već rešeno”. Shvatila sam da moderni hoteli više nisu samo utočište, već instrument. Oni upravljaju tvojim energetskim ritmom. Kreiraju raspored tvog dana bez da ti to primetiš. I to nije manipulacija, to je servis koji se, kad si iscrpljen, oseća kao briga.
Tokom večere, posmatrala sam ljude. Većina nije došla da istražuje. Došli su da ne moraju da biraju. All inclusive je model koji umiruje anksioznost – ništa ti ne može promaći jer je sve već uključeno. To me nateralo da se zapitam još jednom: “da li je današnje putovanje oblik hedonističke kontrole? Da li biramo mesta prema tome koliko nam dozvoljavaju da ne budemo suočeni sa sobom?” Ujutru, pred odlazak, sela sam pored bazena u trenucima kada još niko nije bio budan. Sve je delovalo mirno, gotovo sakralno. U takvim trenucima shvatiš da ne moraš da doživiš nešto veliko da bi te mesto promenilo. Dovoljno je da u njemu neko vreme ne budeš ista. Bilo da putujete kao par, porodica ili solo avanturista, uz Big Blue birate sigurnost, iskustvo i predloge koji odgovaraju baš vašem ritmu putovanja.