Prvi put sam zakoračila u redakciju jednog modnog magazina kao brucoškinja “u prolazu”. Iako nisam imala sve odgovore na pitanja o uredničkoj dinamici i industrijskim rokovima – imala sam intuiciju, baš onu koja mi je omogućila da prepoznam tek usvojen pojam sopstvenog “ja” kao kompleksnu ravnotežu između onoga što jesam i onoga što postajem, oblikovanu kroz iskustva i neprekidnu introspekciju. Možda, ili sasvim sigurno, upravo to je bio trenutak koji me je nekoliko godina kasnije doveo do onog što danas nazivam svojim lifestyleom.
Tadašnja beauty urednica našoj klasi objasnila je jedno: “Bavite se novinarstvom koje živite”. Dvadesetogodišnjakinja u meni prihvatila je te reči kao katalizator preispitivanja identiteta, nešto poput Sartreovska figure koja se suočava s neizbežnom odgovornošću za vlastiti život. Osećala sam kako se “postojanje” novinarstva tek mora stvoriti. Međutim odgovor se nametao sam. Šta brže-bolje želim da saznam kada otvorim očim i započnem besomučno skrolovanje internetom? To je barem bilo jednostavno – zašto Hedi Slimane odlazi iz kuće Saint Laurent, kako će izgledati mandat Marie Grazie Chiuri kao prve kreativne direktorke Diora i da li je “The Life of Pablo” konačno dostupan na striming platformama bile su vesti od značaja koje su kreirale moj ekosistem interesovanja. Iako sam formalno bila posvećena studijama političkih nauka, moju ideologiju definisale su moda i muzika.
Pročitala sam jednom da su moda i muzika dve umetničke forme koje govore univerzalnim, apsolutno razumljivim jezikom – i to je bila suština. Moda mi je bila prva forma izražavanja, muzika prva forma orijentacije. Te dve discipline ne doživljavam kao odvojene sfere, za mene one funkcionišu kao jedan sistem. Moda oblikuje način na koji zauzimam prostor, a muzika način na koji ga usvajam. Šta volim da nosim? Sve što podupire filozofiju Martina Margiele i njegove “osnovne” palete boja. Šta volim da slušam? Dovoljno je reći da mi je prvi koncert bio onaj legendarni Fiftijev u Areni.
Postoji dobro poznat paradoks ovog posla. S jedne strane traži stabilnost, krajnji rezultat mora biti tačan, precizan, kompletan. S druge strane, put do tog rezultata je nimalo statičan i još manje predvidiv. Biti modni novinar i izvršni urednik postavlja jednostavan konstrukt – moja kancelarija je svuda. Naučila sam da mislim u hodu i završavam posao dok taksista u žutoj traci i dalje negoduje vožnju ostalih učesnika u saobraćaju. Kako to uspevam? Ne napuštam stan bez slušalica jer su mi one oduvek bile alatka za koncentraciju, intimni prostor u prostoru koji ne kontrolišem.
Kada biram slušalice, ključna premisa našeg “odnosa” mi je mera u kojoj mogu da mi pariraju. Stoga, iako nisam profesionalna sportistkinja, odlučila sam se da isprobam Anker Soundcore Sport X20 model dizajniran za “aktivne korisnike koji traže pouzdanost, udobnost i kvalitet zvuka”. Nekako sam se, gle čuda, pronašla u ovom opisu. Ne zato što trčim maratone, već zato što moj dan izgleda kao sprint trka između dva poziva, neistraženog članka i sastanka na koji dolazim uvek pet minuta kasnije. Upravo zbog toga, podesive kukice koje se mogu rotirati do 30° i produžiti za 4 milimetra mi je bespogovorno ključni argument u korisit ovog modela. Ne klize, ne smetaju, ne traže pažnju. I što je najvažnije, ne primećujem ih dok ih ne skinem.
Svaki zadatak u toku dana nosi sopstvenu zvučnu strukturu. Tako sam barem konstruisala sistem delanja koji mi, reklo bi se, oduvek pristaje. Kanye West je tu kada pišem tekst koji mora da ima težinu – ne tematsku, već unutrašnju. Travis Scott postaje prisutan kada intenzitet dana zahteva preciznost, brzinu i fokus koji ne trpi digresiju. Future dolazi u trenucima kada granica između dana i noći postane nevažna, a izdržljivost jedino merilo, dok mi Central Cee pomaže da ostanem u kontaktu s onim što ne sme da se zaboravi. To nije obična “dnevna plejlista”, to je upravo onaj gorepomenuti sistem za orijentaciju. Ne tiče se afiniteta, već sposobnosti da budem u potpunosti prisutna u onome što radim. I za to mi je potreban zvuk koji ne pristaje na kompromis.
Soundcore Sport X20 model prošao je i ovaj test. Anker slušalice sa 11 mm drajverima donose dubok, precizan bas i kristalno čist ton, uz BassUp™ tehnologiju koja osnažuje svaku frekvenciju i pojačava prisustvo muzike u svakom trenutku rada. Tada jasnije nego ikada čujem liniju: “This is like a movie, but it’s really very lifelike”. Posao koji se ne radi od devet do pet zaista podseća na dobro režirano kinematografsko ostvarenje, ponekada estetikom podsećajući na Wesa Andersona, češće asocirajući na nestalnu dinamiku vremena Christophera Nolana, ali uvek sa istim krajem – povratkom u stvarnost koja sa sobom nosi tišinu. Ni moj povratak u “stvarnost”, u dimenziju u kojoj je jedini važan zvuk onaj koji nosim sa sobom, ne izgleda ništa drugačije.
Znate kako izgleda proces pronalaženja inspiracije? Postoji princip prema kojem sve počinje od jedne sfere interesovanja koje nas povuče, a iz nje se dalje formira čitav novi realitet. Istražujući ključne aktere koji su oblikovali taj diskurs, pratimo tragove onih koji su ih inspirisali, sve do samih izvora. Tako ideja koja je krenula od jednog imena prerasta u mrežu mogućnosti koja se neprestano usavršava. Traganje za novim iskustvima i neistraženim pričama je moja “uspavanka”, moj kraj dana, moja “stvarnost”. Moja tišina koju mi omogućava sistem za napredno smanjenje buke (ANC). Soundcore Sport X20 slušalice efikasno blokiraju spoljne zvuke, stvarajući zaštitu u kojoj mogu da budem u potpunosti prisutna. I baterija im traje duže od mog dana.
Foto i kreativna direkcija: Adam Srdanov