Gledaš na sat. Kasniš. Opet gužva svuda. Nisi na vreme krenuo. Duboko uzdišeš. Sve ovo je sranje. Neprestano jurim, planiram i pokušavam da kontrolišem svaki korak, da utičem na svaki ishod, da upravljam ljudima i stvarima oko sebe.
Naravno ništa je kontrolišeš. Odnosno bar veći deo ne kontrolišeš. I verovatno to nije ni šta tragično, jer spoznaja o tome postoji od antičkih vremena. Osnovi filozofije su postavljeni na ideju da najdublji mir ne dolazi iz kontrole, već iz prihvatanja.
Fatum. Koren svega. Na latinskom znači nešto izrečeno, izgovoreno Filozofi od Heraklita, preko Marka Aurelija, do Ničea, bavili su se pitanjem da li je život unapred određen ili ga oblikujemo slobodnom voljom. Ipak, negde ključno pitanje svih velikih umova je kako živeti dostojanstveno u okolnostima koje su nam date.
I tu dolazi Niče. Genijalni um koji je oblikovao, možda bolje reći zaokružio, koncept nazvan Amor fati. Voli svoju sudbinu. Za Ničea voleti sudbinu ne znači samo prihvatiti neizbežno, već ga voleti bez gorčine i kajanja. Nije suština u „podnošenju“ već u iskrenoj želji da stvari budu baš takve kakve jedu.
To je filozofija radikalnog prihvatanja. Svaki pad, svaka prepreka, svaki neuspeh, nisu tu da nas unište, već da nas oblikuju. Amor fati ne poziva na pasivnost, već na unutrašnju snagu. Voleti svaki trenutak, čak i one koji bole.
Pre Ničea, stoici su možda najdublje razradili ovaj pogled. Epiktet je govorio da ne treba da želimo da se stvari dogode kako bismo mi hteli, već da želimo ono što se događa jer tada nalazimo mir. Marko Aurelije, više filozof nego car, zapisuje u svojim Meditacijama: „Prihvati sve što ti se dešava, jer ništa nije slučajno, sve je utkano u tkanje univerzuma.“
Sudbina, dakle, nije neprijatelj. Zvuči kao motivacioni post sa Instagrama.
Ali sudbina je kao tok reke koju ne možemo zaustaviti, ali možemo naučiti da plivamo s njom. Možda je upravo ta sposobnost da volimo ono što ne možemo promeniti jeste najviši oblik slobode ljudske slobode.
U 21. veku, kada nas stalno bombarduju porukama o tome kako možemo sve ako dovoljno želimo, smršaj za dve nedelje, nauči strani jezik za tri meseca, tai či za sedam dana i tako dalje. Amor fati je suštinski kontrakulturni odgovor modernim mejnstrim porukama. On nas ne uči da ne sanjamo, već da ne očajavamo kada se snovi ne ostvare. Uči nas da pronađemo smisao čak i u porazu, da rastemo kroz gubitke, da razumemo da je lepota života u njegovoj nepredvidivosti. Sudbina nije sudija. Nije ni zagonetka koju treba rešiti. Ona je plesni partner. Nekad vodi, nekad nas saplete, ali nas nikada ne ostavlja bez prilike da učimo.
Ako prihvatimo amor fati treba da volimo dan kakav god bio, da zagrlimo ono što ne možemo promeniti, i da živimo ne u borbi sa životom, već u njegovom zagrljaju.
Kasnim? Ma kakvi…