Savremena multimedijalna umetnica koja svojom umetnošću spaja unutrašnje pejzaže i univerzalne emocije, stvarajući dela koja pozivaju na introspekciju. Rođena u Sarajevu, gradu gde se prošlost i sadašnjost prepliću u beskrajnom dijalogu, Aleksandra Kokotović oblikuje svoj umetnički izraz inspirisana bogatim nasleđem i atmosferom ovog jedinstvenog mesta. Njena dela, pretežno apstraktne kompozicije ulja na platnu, istražuju suptilne slojeve ljudskog iskustva, dok njen život na relaciji Florida–Beograd–London oslikava njen istraživački duh i neprestanu potragu za novim inspiracijama. Za Aleksandru, Sarajevo nije samo mesto detinjstva, već izvor neiscrpne inspiracije. To je grad u kojem se svaka ulica doima kao fragment sećanja, a reka oseća kao tok života.
U nastavku, Aleksandra nas vodi kroz deset mesta u Sarajevu koja su joj posebno draga. Svako od njih nosi svoju priču i emociju, otkrivajući duh grada koji se ne zaboravlja, već uvek iznova proživljava — u hodnicima prošlosti i šapatima budućnosti.
Bečka kafana
Bečka kafana, u kojoj se osećate kao da ste se zadesili u davno prošlim vremenima u kojima su dame izlazile sa šeširima i rukavicama, a gospoda sa cilindrima i lulom u ruci, nastala je krajem 19. veka i nalazi se u slavnom hotelu Evropa. U tom period, Austro Ugarska je zamenila osmansku vlast i grad je dobio zadatak da postane moderan evropski centar. Hotel Evropa, zamišljen kao simbol te transformacije, podignut je zahvaljujući Gligoriju Jeftanoviću, trgovcu iz Tuzle koji se obogatio još u osmanskom period, što je za taj period bilo prilično neobično.
Jeftanović, školovan u Beču, vratio se u Sarajevo gde je širio porodični biznis, postavši jedan od vodećih industrijalaca, političara i dobrotvora tog doba. Angažovao je poznatog češkog arhitektu Karela Parika da projektuje njegov naum. Parik je ostavio neizbrisiv trag u gradu, projektujući preko 70 značajnih građevina, uključujući i ovaj hotel. Hotel Evropa svečano je otvoren 12. decembra 1882. godine kao prvi moderan ugostiteljski objekat u Sarajevu. Bečka kafana ubrzo je postala središte društvenog života i simbol evropskog uticaja u gradu. Njena elegancija i danas podseća na period kada je Sarajevo oblikovano u moderni evropski grad, dok Bečka kafana ostaje živi svedok tog doba, piše Aleksandra Kokotović.
Restoran Luka
Luka Sarajevo je autentični kutak Mediterana u srcu Sarajeva. Prema Aleksandri, ova konoba nudi više od obroka, nudi iskustvo. Sve počinje vrhunskom hranom, pripremljenom od najsvežijih namirnica, i završava čašom pažljivo odabranog vina. Uz osmeh ljubaznog osoblja, lako ćete odabrati između bogatog ribljeg menija: hobotnice, škampa, školjki, lignja ili drugih morskih delicija. Ako ste raspoloženi za nešto drugačije, na raspolaganju su paste, lagana predjela, domaće supe i sveže salate. Vinska karta pažljivo je osmišljena da zadovolji svako nepce; bela, crvena, roze vina, penušci i šampanjci pričaju priču o Mediteranu u svakoj kapljici. Luka Sarajevo smeštena je uz obalu Miljacke, na ulazu u ulicu Tabašnica, između Akademije likovnih umetnosti, možda i najlepše zgrade u gradu, i mosta Čobanija. Ovo mesto nije samo restoran, već mala luka gde se Mediteran i Sarajevo susreću i prepliću u savršenoj harmoniji.
Restoran Kibe Mahala
Aleksandra Kokotović prenosi da je ovo predivan tradicionalni Bosanski restoran u kome možete probati autentična jela, kao i dezerte starih recepata. Zaista je veoma prijatan ambijent od samog ulaska u objekat, koji se nalazi visoko u jednoj Sarajevskoj mahali, kao što i samo ime restorana kaže, a samim tim pogled na grad je božanstven. Restoran je u kome se naručuje polako i dugo, obavezno uz flašu vina, i ostaje duže, te uživa uz starogradske pesme dvojice sada već poznatih gitarista, a pesme možete i naručiti po želji. U sedam različitih delova ugostiteljskog kompleksa je i ponuda smeštaja u starobosanskom stilu za sve posetioce koji žele da dožive čari starog, mahalskog, toplog i prijatnog stila nekadašnjeg Sarajevskog duha. I sobe nose lepa stara imena: Behka, Emina i Azra.
Verski objekti
Sarajevo je grad u kome su verski objekti, što bi se reklo u savremenom žargonu, „a must”! Tu je religija uvek bila izrazito važan segment života, a tako je i danas. Aleksandra razume da svaka verska građevina ima svoju zanimljivu priču, ali u Sarajevu je prisutna njoj posebna istorija, kao i neke čudesno dobre i lepe vibracije koje okružuju Gazi Husrev-Begovu džamiju (ispred koje su joj stojeći nekoliko puta suze same krenule), Sabornu crkvu Roždestva Presvete Bogorodice, katedralu Srca
Isusova (koja je najpopularnije okupljalište tokom Božićne ponoćke i koju je Aleksandra često obilazila sa mamom kao devojčica), Aškenašku sinagogu, koju je takođe projektovao Karl Paržik, Carevu džamiju, Crkvu svetog Praobraženja i Bakr babinu džamiju.
Aleksandra Kokotović je posetila zaista impresivan broj zadivljujućih monoteističkih verskih objekata, kao i manje poznatih religijskih mesta na svim kontinentima, ali se nekom posebnom magijom izdvojila Stara Pravoslavna crkva na Baščaršiji. Za nju je ovo sveto mesto, u čije raskošno dvorište kada kroči, postaje ona mala Sandra sa najčistijim srcem i svetlom, radosnom dušom, koja vidi i oseća samo ljubav, plemenitost i blistavost dobrote. U crkvu Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila, poznatija kao Stara Pravoslavna crkva iz 14. veka, oduvek dolaze Sarajije svih veroispovesti; posete crkvu, sede u bašti koja iza crkve krije kivije koji svake godine bogato rađaju.
Stara crkva na Baščaršiji je proglašena za nacionalni spomenik Bosne i Hercegovine
i predstavlja najstariji i jedan od najvrednijih kulturno-istorijskih spomenika Sarajeva. U prvom Turskom defteru iz 1468. godine kaže se da u Sarajevu imaju 42 muslimanske, 103 hrišćanske i osam dubrovačkih kuća. U drugom defteru iz 1849. godine, spominje se Đuro, sin popovski, što ukazuje da su u to vreme u Sarajevu bili sveštenik i crkva. Prvi sačuvani spis koji spominje crkvu je iz 1539. godine, ali se pretpostavlja da je sagrađena na temeljima još starije crkve. Mnoga predanja naroda okružuje ovu divnu crkvu. Muzika se pušta u najčešće praznoj malenoj crkvi, tako da možete u najčudesnijoj meditaciji da otvorite svoj um i primite i upijete magične vibracije, bilo da ste vernik ili ne. U sklopu crkve je muzej koji sadrži petu po vrednosti zbirku ikona na svetu.
Zemaljski muzej
Zemaljski muzej je mesto u kome je Aleksandra odrastala. Njena mama i ona su obilazile sve muzeje i galerije religiozno, ali je ona verovala da je Aleksandri kao detetu Zemaljski muzej bio najzanimljiviji. Ovaj impresivni muzej je jedan od najvažnijih i najstarijih kulturno-istorijskih institucija u regionu. Osnovan je 1888. godine za vreme Austro-Ugarske uprave, s ciljem da predstavi kulturno i prirodno bogatstvo zemlje. Muzej se sastoji od tri povezane zgrade koje simbolično predstavljaju prirodne, etnološke i arheološke kolekcije, postavljene oko centralnog dvorišta. Ovaj kompleks je pravo remek-delo arhitekture s kraja 19. veka. Između ostalog, Muzej čuva jednu od najvažnijih jevrejskih rukopisnih knjiga na svetu, Sarajevsku Hagadu, koja potiče iz 14. veka. Ova iluminirana knjiga iz Španije preživela je vekove progona i ratova, postavši simbol očuvanja kulturne baštine. Pored muzejskih postavki, muzej ima i botanički vrt sa stotinama biljnih vrsta, među kojima su mnoge autohtone za Bosnu i Hercegovinu. To je oaza mira u srcu Sarajeva. U muzeju se nalaze artefakti iz različitih epoha: od praistorijskih nalaza, rimskih mozaika i srednjovekovnih stećaka do etnoloških eksponata koji prikazuju raznolikost naroda i tradicija Bosne i Hercegovine. Tokom rata 1990-ih, Zemaljski muzej je bio na prvoj liniji fronta. Zaposleni su sačuvali najvrednije eksponate. Zemaljski muzej, svojim sadržajem i značajem, služi kao simbol multikulturalnosti Bosne i Hercegovine, predstavljajući bogatstvo i raznolikost njenog nasleđa. Poseta Zemaljskom muzeju nije samo edukativno iskustvo već i emocionalno putovanje kroz istoriju i dušu Bosne i Hercegovine.
Hotel Apeiro
Apeiro, novi butik hotel, ujedno i jedan od Aleksandrinih omiljenih mesta u Sarajevu, odiše sofisticiranom atmosferom i pruža jedinstveno iskustvo gradskog miljea. Smešten preko puta hotela Evropa, ovaj hotel se ističe svojim restoranom Amber, čiji meni potpisuju poznati regionalni šefovi kuhinje, kao i šarmantnim lounge barom Sans Cesse, gde Denis, najbolji sarajevski bartender, priprema vrhunske koktele. U večernjim satima, možete uživati u muzici lokalnih DJ-eva i prijatnoj atmosferi, idealnoj za razgovor. U donjem delu hotela nalazi se i intimni cigar bar. Kroz ceo kompleks hotela izložena su umetnička dela Šejle Kamerić i Belme Tvico, koja doprinose elegantnom ambijentu.
Amman spa i hamam
U srcu Baščaršije, nadomak čuvene gradske Većnice, smešten je šarmantan spa centar koji svojim gostima nudi ne samo vrhunske usluge, već i toplinu i posvećenost ljubaznog ženskog osoblja. Njihova iskrena želja da vam pruže nezaboravno iskustvo vidi se u svakom osmehu i svakom pokretu, bilo da odaberete masažu, tretman lica ili autentično hamam iskustvo. Aleksandra Kokotović posebno preporučuje jedinstvenu masažu „Fly me to the Moon”, u kojoj četiri terapeuta, odnosno osam ruku, sinhronizovano radi na opuštanju vašeg tela i uma. Sve terapeutkinje su sertifikovane, sa izuzetnim znanjem i dugogodišnjim iskustvom koje daleko nadmašuje njihove mlade godine. Uživanje u ovom spa centru je pravo putovanje ka harmoniji i potpunom opuštanju.
Narodno pozorište
Narodno pozorište u Sarajevu nije samo arhitektonska ikona u srcu grada, već i simbol kulturnog identiteta i umetničke tradicije Bosne i Hercegovine. Osnovano 1921. godine, ovo pozorište s ponosom nosi titulu prve profesionalne teatarske kuće u zemlji, čineći ga temeljem savremenog scenskog izraza. Zgrada, smeštena na Obali Kulina bana, sama po sebi odiše elegancijom i istorijskim značajem. Projektovana u neorenesansnom stilu od strane češkog arhitekte Karla Parika, postala je nezaobilazan deo vizuelnog pejzaža Sarajeva. Njena prepoznatljiva fasada krije tri umetnička segmenta: dramu, operu i balet, svaki s bogatom tradicijom i neprocenjivim doprinosom umetnosti regiona. Narodno pozorište bilo je i ostalo mesto gde se spajaju prošlost i sadašnjost, gde se klasika susreće s avangardom, i gde publika ima priliku da uživa u vrhunskim izvedbama lokalnih i međunarodnih umetnika. Njegova pozornica videla je sve, od prvih postavki domaćih pisaca i kompozitora do svetskih remek-dela opere i baleta. Tokom svetski poznatog i priznatog Sarajevo film festivala, Narodno pozorište je dom glavnih događaja, koje je svojevremeno bilo i „druga kuća” Aleksandre i njene mame, jer su tamo provodile mnoge večeri.
Olimpijski muzej
Olimpijski muzej u Sarajevu predstavlja čuvara jednog od najsvetlijih trenutaka u istoriji Bosne i Hercegovine, XIV Zimskih olimpijskih igara održanih 1984. godine. Ovaj muzej nije samo prostor u kojem se čuvaju uspomene na sportske podvige, već i simbol Sarajeva kao grada koji je uspeo da spoji svet u duhu mira, zajedništva i sporta. Muzej je prvobitno otvoren 1984. godine, ali je tokom rata devedesetih pretrpeo velika oštećenja i bio uništen. Međutim, poput samog grada, iz pepela se podigao ponovo, vraćajući svoj sjaj kao mesto gde se čuva priča o jedinstvenom olimpijskom duhu. Postavka muzeja obuhvata bogatu kolekciju autentičnih predmeta, uključujući olimpijske medalje, baklje, uniforme i fotografije koje dočaravaju atmosferu igara. Olimpijski muzej je, međutim, više od mesta sećanja. Tu se slave univerzalne vrednosti koje sport nosi: jednakost, solidarnost i zajedništvo. Poseta ovom muzeju pruža priliku da se oseti ne samo sportska istorija, već i duh Sarajeva, grada koji je 1984. godine bio centar sveta. Deo stalne umetničke kolekcije muzeja je i Aleksandrina skulptura koja je napravljena specijalno za jubilarnu proslavu 40 godina od održavanja Zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu.
Kafe bar Bugatti
Kafe Bugatti je pravo gradsko blago. Mesto koje, zahvaljujući šarmu, viziji i znanju vlasnika, nikada nije podleglo turističkoj površnosti. Već decenijama, ovo legendarno gnezdo okuplja izuzetne ličnosti najrazličitijih profila, prave gradske boeme, u autentičnom miljeu koji odiše toplinom i iskrenošću. Ovde se pije savršena jutarnja kafa, bilo da dolazite sami ili u društvu, jer u Bugattiju nikada niste sami. Ovaj prostor, ispunjen nepretencioznim šarmom, prirodno poziva na duhovite razgovore, dubokoumne rasprave i vesela druženja, koja se neretko produže do duboko u noć. Srce kafića je njegov vlasnik, gospodin Šefko, čija ljubaznost i harizma, uz profesionalno i prijateljski nastrojeno osoblje, stvaraju atmosferu u kojoj se svi osećaju dobrodošlo. Unutrašnjost Bugattija odiše upečatljivim šarmom, kombinacijom starogradskog duha i jedinstvenog stila, koji decenijama čine ovo mesto draguljem sarajevske boemske scene. Generacije pravih poznavalaca i ljubitelja druženja rado se ovde sreću, razmenjuju iskustva, priče i dogodovštine, bilo da su redovni posetioci ili oni koji imaju prijatelje u Sarajevu i rado se vraćaju. Umetnici, intelektualci, sanjari i prijatelji svih generacija nalaze u Bugattiju utočište koje nudi jedinstven osećaj bliskosti i intimnosti daleko od površne gradske vreve. Aleksandra Kokotović poručuje da je zanimljivo što o ovom čarobnom mestu nema mnogo informacija na internetu, što samo dodatno doprinosi njegovoj posebnosti i diskretnoj magiji. Kafe Bugatti je, sasvim zasluženo, ne samo kafić već i simbol autentičnog gradskog duha Sarajeva.
