Postoji nešto posebno u odlasku na piće u hotel u kojem nemate rezervisanu sobu. Hotelski bar je oduvek bio pomalo neobičan prostor: niste sasvim turista, ali ni lokalac koji je izašao u svoj uobičajeni bar. Oko vas su ljudi koji sutra možda odlaze na drugi kraj sveta, koferi koji čekaju pored recepcije i razgovori koje verovatno nikada više nećete čuti. Upravo ta privremena anonimnost ponovo deluje neverovatno privlačno.
Možda su nam zato, posle godina speakeasy barova, mesta koja treba „otkriti“ i enterijera napravljenih prvenstveno za Instagram, hotelski barovi ponovo zanimljivi. U njima postoji nešto staromodno na najbolji mogući način: dobra rasveta, ozbiljna čaša, muzika koja ne pokušava da nadjača razgovor i osećaj da nigde posebno ne morate da nastavite posle toga. Možete doći sređeni na martini u petak uveče, ali isto tako svratiti na čašu vina posle posla. Niko neće pitati broj sobe.
A možda je najveći luksuz hotelskog bara upravo mala iluzija putovanja. Na nekoliko sati možete da budete gost u sopstvenom gradu, bez avionske karte, pakovanja i check-ina. Sednete za šank mesta napravljenog za ljude koji su između dve destinacije i na trenutak i sami dobijete osećaj da ste negde drugde. Ne moramo uvek da otputujemo da bismo nakratko pobegli iz sopstvene svakodnevice – ponekad je dovoljan samo pravi hotelski bar.