U svetu mode gde je sve češće akcenat na spektaklu, Bottega Veneta nas vraća osnovama, ali sa obrtom koji niko nije očekivao. Njihova proleće/leto 2027 revija nije bila samo o odeći, već o prostoru koji zauzimamo – doslovno i metaforički.
Scenografija revije brenda Bottega Veneta na Nedelji mode u Milanu donela je uvid u neočekivani koncept prostora. Postavka je podrazumevala redove belih, kubičnih stolica u minimalističkom, gotovo apotekarskom okruženju sa sivim podom i crnim gredama na plafonu. Na prvi pogled, deluje kao još jedan primer quiet luxury estetike, ali priča iza ovih stolica je daleko kompleksnija od samog izgleda.
Svaka od ovih stolica delo je umetnika čije je ime Illya Goldman Gubin. Ono što ih čini posebnim jeste to što su napravljene od pravih kartonskih kutija, premazanih sjajnom belom završnicom. Ali magija nije samo u materijalu. Nabori i savijanja na svakoj kutiji nisu nasumični; oni su dizajnirani tako da oponašaju čuveni intrecciato preplet, potpis kuće Bottega Veneta. Gubin, poznat po transformaciji svakodnevnih predmeta u umetničke objekte koji preispituju našu percepciju, još jednom je pokazao kako se granice između mode i umetnosti mogu elegantno izbrisati.
Odbačene kutije kao simbol naklonosti
Najintrigantniji deo ove postavke jeste način na koji su stolice dobile svoj jedinstveni, zgužvani oblik. Nije reč o industrijskom presovanju ili kalupima. Gubin je doslovno grlio svaku kutiju, a stepen distorzije i oštećenja na njoj predstavlja nivo njegove naklonosti prema osobi koja će na njoj sedeti. Zvuči gotovo poetski, zar ne?
Citat samog umetnika možda najbolje sumira ovu ideju: “Kutija koju smo nekada nosili, sada može da nosi nas.” Ova misao daje potpuno novu dimenziju održivosti i ponovnoj upotrebi materijala, pretvarajući funkcionalni predmet u nosioca emocije.
Ovakav neobičan pristup otvara zanimljiva pitanja o prirodi umetnosti u komercijalnom okruženju i granicama umetničke provokacije. Ideja da se fizičkim činom zagrljaja manifestuje intimna naklonost prema više od sto zvanica na modnoj reviji, istovremeno je i performans i dizajnerski statement koji pomera granice parasocijalnih odnosa.
Minimalizam sa stavom
Bottega Veneta je ovom scenografijom, uz pomoć Gubina, uspela da stvori statement komad od nečega sasvim običnog. Minimalistička postavka samo je naglasila skulpturalnost stolica, stvarajući savršenu pozadinu za kolekciju koja se fokusirala na fluidne siluete i lakoću prelazne sezone.
Ovo je precizno režiran trenutak koji pokazuje da u modi, narativni materijal može biti podjednako važan kao i sam tekstil. Bilo da se radi o iskrenoj ekspresiji naklonosti ili proračunatom umetničkom konceptu, Bottega Veneta i Illya Goldman Gubin uspeli su u jednom – naterali su nas da razmišljamo o stolicama na kojima sedimo. A to je, objektivno gledano, priličan poduhvat.