„Šta misliš da je hteo da kaže ovim?“ Nekada je to pitanje odlazilo u grupni čet sa drugaricama, zajedno sa skrinšotom i nekoliko poruka konteksta. Danas sve češće završava u razgovoru sa ChatGPT-jem. On ne spava, ne odgovara sutra ujutru i uvek je spreman da analizira zašto je neko napisao „videćemo“ umesto „važi“.
Privlačnost je jasna. Kada nam je stalo do nekoga, čak i sasvim obična poruka može da deluje kao zagonetka. AI će je strpljivo rastaviti na delove, ponuditi nekoliko mogućih značenja i, ako želimo, sastaviti odgovor koji zvuči opušteno, zainteresovano, ali ne previše zainteresovano. Za pet minuta imamo plan. Ili makar osećaj da ga imamo.
Kada analiza zameni razgovor
Problem je što ChatGPT ne poznaje osobu sa druge strane ekrana. Ne zna kakav joj je bio dan, kako govori kada je nervozna, niti šta znači ono „haha“ koje koristi već godinama. Može da predloži tumačenje, ali ne može da zna šta je neko zaista mislio. Ipak, kada odgovor zvuči dovoljno uverljivo, lako je zaboraviti tu razliku.
Onda se desi nešto pomalo apsurdno: više vremena provedemo razgovarajući sa AI-jem o nečijoj poruci nego sa osobom koja ju je poslala. Pitamo da li joj se dopadamo, da li se povlači, da li da sačekamo tri sata pre odgovora. U međuvremenu, jednostavno „Hej, nisam sigurna kako da razumem ovo“ deluje kao najrizičnija opcija.
Naravno, nema ničeg lošeg u tome da nam alat pomogne da saberemo misli. Nekada je korisno videti drugačije tumačenje pre nego što impulsivno odgovorimo. Ali ljubavni život teško može da se svede na savršeno formulisane poruke. U njemu će uvek biti nespretnih rečenica, lošeg tajminga i pitanja na koja ne postoji odgovor u tri uredne stavke.
Možda je zato najbolja upotreba AI-ja u dejtingu vrlo jednostavna: neka nam pomogne da shvatimo šta mi želimo da kažemo. Za ono što druga osoba misli, još uvek ćemo morati da pitamo nju.