Dok danas maštamo o putovanjima na Mars i veštačkoj inteligenciji koja piše poeziju, sedamdesete su imale svoje, podjednako ambiciozne vizije budućnosti. Jedna od njih, bizarna, ali fascinantna „mašina za pranje ljudi“, koncept japanske kompanije Sanyo, ponovo je u centru pažnje, podsećajući nas na šarmantni optimizam jedne prošle ere i na to koliko su se naše ideje o automatizaciji promenile.
Predstavljena davne 1970. godine na Svetskoj izložbi u Osaki, „Ultrasonic Bath“ bio je konceptualni proizvod japanske kompanije Sanyo. Prizori deluju kao scena iz nekog starog naučnofantastičnog filma: ljudi ulaze u glatku, belu kapsulu nalik peščanom satu, dok se unutra aktivira potpuno automatizovan proces kupanja. Mašina je obećavala kompletan tretman od petnaest minuta: pet minuta pred-ispiranja toplom vodom, trominutnu masažnu kupku, dva minuta ispiranja i petominutno sušenje toplim vazduhom i infracrvenim svetlom.
Ideja je bila da se stvori potpuno automatizovan stil života, gde bi čak i lična higijena bila rešena pritiskom na dugme. Iako je bila tehnološki napredna za svoje vreme – koristeći ultrazvučne talase za stvaranje mehurića koji čiste kožu – nikada nije postala komercijalni proizvod. Ipak, ostala je jedna od definišućih ikona retro-futurističkog industrijskog dizajna.
Povratak iz zaborava
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste njen tajming. Sanyo mašina nije samo nasumični artefakt iz prošlosti. Upravo je nedavno objavljeno da će originalni model iz 1970. biti sačuvan kao deo stalne postavke Nacionalnog muzeja prirode i nauke u Tokiju. Ovaj potez osigurava da nasleđe Expo izložbe i njen futuristički duh budu sačuvani za buduće generacije.
Štaviše, čini se da ideja o automatizovanom kupanju nije u potpunosti napuštena. Na Osaka Kansai Expo 2025. predstavljena je moderna interpretacija ovog koncepta, nazvana „Mirai Ningen Sentakuki“ (Buduća mašina za pranje ljudi). Razvijena od strane kompanije Science Co., nova verzija koristi veštačku inteligenciju i napredne senzore kako bi pružila personalizovano iskustvo pranja i sušenja, pre svega namenjeno starijim osobama i onima sa ograničenom pokretljivošću. Tako je vizija iz sedamdesetih, koja je nekada delovala kao luksuzni hir, dobila novu, humaniju svrhu.
Iako Sanyo „mašina za pranje ljudi“ nikada nije ušla u naše domove, njena priča i dalje inspiriše – kao ikona dizajna i podsetnik da su snovi o budućnosti ponekad zanimljiviji od same stvarnosti koju živimo.