Novi, kontroverzni francuski zakon usmeren protiv giganata ultra-brze mode pokrenuo je lavinu komentara i otvorio ključno pitanje – da li je ovo stvarna ekološka pobeda ili samo pametan protekcionizam koji štiti domaće tržište?
Francuska je postala prva država koja uvodi konkretne mere protiv modela poslovanja koji se zasniva na masovnoj proizvodnji jeftine odeće, a koji je do savršenstva doveo kineski gigant Shein. Ovaj pionirski zakon, koji je u javnosti već nezvanično dobio nadimak “anti-Shein zakon”, ima za cilj da drastično smanji ekološki otisak modne industrije i destimuliše potrošačku kulturu bacanja.
Zakon predviđa uvođenje ekoloških penala na proizvode ultra-brze mode, koji bi do 2030. godine mogli dostići i do 10 evra po komadu ili 50 odsto njegove cene. Pored toga, biće zabranjeno i oglašavanje ovih brendova, uključujući i plaćene promocije influensera na društvenim mrežama. Zakonodavci su ove mere uporedili sa onima koje važe za duvan i alkohol – proizvode za koje je opšteprihvaćeno da su štetni po javno zdravlje i da se ne smeju reklamirati bez ograničenja. Cilj je jasan: učiniti ultra-brzu modu manje privlačnom i manje dostupnom, te tako naterati i proizvođače i potrošače da promene svoje navike.
Stvarna briga za planetu ili protekcionizam?
Ipak, ono što je izazvalo najviše polemike jeste selektivnost zakona. Kritičari ističu da je legislativa pažljivo sročena tako da cilja azijske e-commerce platforme poput Sheina i Temua, dok su evropski fast-fashion lanci, kao što su Zara i H&M, praktično izuzeti. Ovo je momentalno pokrenulo debatu o tome da li je reč o iskrenoj brizi za planetu ili o “protekcionizmu prerušenom u ekologiju”.
Argumenti su podeljeni. S jedne strane, mnogi se pitaju zašto se zakon ne odnosi i na evropske gigante čiji poslovni model takođe počiva na brzoj modi. S druge strane, branioci zakona ističu neuporediv obim proizvodnje: Shein godišnje izbaci oko 1,5 miliona novih artikala u poređenju sa, na primer, H&M-ovih 25 hiljada, tvrdeći da fokus mora biti na najvećem zagađivaču. Pored toga, javila se i kritika da je zakon “direktan napad na radničku klasu”, koja se oslanja na ove platforme kako bi sebi i svojoj porodici priuštila novu odeću.
Kraj povoljne kupovine kakvu poznajemo?
Francuska, uprkos kritikama, jeste pionir u borbi protiv neodrživog modela proizvodnje. Iako je zakon možda nesavršen, otvorio je globalnu diskusiju o stvarnoj ceni naše odeće, a to je, objektivno gledano, korak u pravom smeru. Međutim, on postavlja temelje za promenu koja bi mogla suštinski da izmeni navike potrošača. Ukoliko se ovakva praksa proširi i na druge zemlje, era ekstremno jeftine i lako dostupne odeće mogla bi biti na zalasku.
Ovo nas direktno suočava sa pitanjem kako će izgledati budućnost kupovine za prosečnog potrošača. Da li smo spremni da se odreknemo “Shein haul” ulova i platimo više za manji broj kvalitetnijih komada? Za mnoge, pristupačnost ovih brendova nije luksuz, već nužnost. Stoga, dok se industrija poziva na odgovornost, ostaje da se vidi da li će ova ekološka tranzicija biti pravedna prema svima ili će teret promena pasti na leđa onih sa najnižim primanjima. Jedno je sigurno – cela planeta mora odnekud da počne, a Francuska je upravo napravila prvi, veoma glasan korak.