Dok proleće u Milanu boji vrtove četvrti Brera i dok se na balkonima otvaraju prva vrata za jutarnju kafu, grad još uvek odjekuje pričama o snimanju koje je obeležilo prethodnu godinu. U aprilu 2025. godine, američka produkcija nastavka kultnog filma „Đavo nosi Pradu 2“ zakoračila je u veličanstveni lobi hotela Palazzo Parigi. Taj trenutak tišine, nakon kojeg je usledilo oduševljeno „vau“, označio je kraj potrage za savršenom milanskom lokacijom.
Palazzo Parigi nije postao samo scenografija, već i tajno utočište za zvezdanu postavu koju čine Meryl Streep, Anne Hathaway, Emily Blunt, Stanley Tucci, ali i specijalna gošća filma – Lady Gaga.
Predsednički apartman kao dom Mirande Priestly
U periodu od skoro mesec dana, od samog završetka septembarske Nedelje mode pa do 20. oktobra, ovaj hotel sa pet zvezdica postao je operativni centar produkcije. Iako hotel tradicionalno čuva diskreciju o svojim gostima, javna je tajna da je Presidential Suite služio kao soba Mirande Priestly, dok je Royal Suite ugostio Andy Sachs.
Zanimljivo je da su ovi apartmani glumicama služili prvenstveno kao dom i utočište tokom boravka u Milanu. Za potrebe samog snimanja „domaćih“ scena, unutrašnjost soba je kasnije rekonstruisana na setu u Long Islandu. Razlog je praktične prirode: nijedna hotelska soba, bez obzira na kvadraturu, ne može komotno da primi ekipu od 200 profesionalaca koja prati jednu međunarodnu produkciju.
Veranda kao „kreativni laboratorijum“
Snimanje unutar samog hotela bilo je intenzivno i fokusirano na jedan dugački dan – 6. oktobar. Miranda i njeni saradnici snimali su u lobiju, liftu, baru i restoranu, dok je hotel ostao otvoren za redovne goste. Izazov je bio obezbediti vrhunsku uslugu klijentima dok desetine ljudi montiraju rasvetu i pomeraju scenografiju.
Kreativno srce tih nedelja bio je Zimski vrt – svetla veranda koja se otvara ka istorijskom vrtu iz 18. veka. Upravo ovde su se svako jutro okupljali glumci i režiser David Frankel na „kreativnim doručcima“. Uz kafu i duge razgovore, Frankel i direktor fotografije Florian Ballhaus gradili su ideje za scene koje će se snimati samo nekoliko sati kasnije. Veruje se da su pojedine sekvence, koje nisu bile u prvobitnom scenariju, nastale upravo tokom ovih sesija ili u šetnjama kroz Breru nakon doručka.
Detalji koji su postali deo stalnog enterijera
Italijanski scenograf Sandro Piccarozzi radio je na opremanju prostora sa neverovatnom pažnjom. Neki od izazova uključivali su zamenu sijalica na masivnim lusterima (bioskop zahteva one starinske, sa užarenim vlaknom) i neprestano postavljanje i uklanjanje tepiha kako bi se omogućio čuveni Mirandin hod na štiklama.
Iako je većina rekvizita stigla iz celog sveta, nekoliko ključnih komada postalo je trajni deo dekora hotela, kao što je skulpturalna konzola od pozlaćenog metala brenda Robertae Basta, sa geometrijskim površinama koje hvataju svetlost poput ogledala, sada krasi glavni hol. Serija jastuka sa grafičkim motivima u tonovima rđe i šumsko zelene boje ostala je na sedištima u lobiju i Zimskom vrtu.
Scena van scenarija
Duh confidenza (poverenja i opuštenosti) koji je vladao tokom snimanja najbolje oslikava anegdota o ručku. Između dva kadra, filmska ekipa je zamolila šefa kuhinje Stefana Pizzasegalea da im pripremi domaće torteline. Iako nisu bili na zvaničnom meniju, šef ih je umesio specijalno za njih – bila je to mala „scena van scene“ koja je ostala u albumu sećanja hotela.
Palazzo Parigi je tako, na dvadeset i pet dana, bio dom Holivuda u Milanu, dokazujući da njegova arhitektura, Grand Spa od 1.700 kvadratnih metara i gastronomski restoran sa umetničkim delima iz 17. veka, zapravo nisu trebali nikakve dodatne scenografe.
Snimanje se nakon hotela preselilo na simbole grada – od Galerije Vittorio Emanuele i Duoma, preko Vile Arconati, pa sve do jezera Komo, ostavljajući za sobom priču o stilu koja će se dugo prepričavati na lifestyle portalima širom sveta.