Postoje izložbe koje su više hodočašće nego samo obilazak postavke. Trenutno se jedno takvo dešava u londonskom Victoria & Albert muzeju. Izložba „Schiaparelli: Fashion Becomes Art“ posvećena je ženi koja je izmislila modernu modu onakvu kakvu je danas znamo. Elsa Schiaparelli bila je neustrašiva, nadrealna i duboko povezanu sa umetnošću.
I dok većina nas iz Beograda ovu izložbu prati preko Instagram objava i šturih agencijskih vesti, odlučili smo da vam priredimo detaljnu virtuelnu turu. Jer, ako već ne možemo da budemo u Londonu, možemo da „uđemo“ u glavu žene koja je usudila da stavi jastoga na haljinu i cipelu na glavu.
Ulazak u 21 Place Vendôme
Tura počinje u galeriji koja rekreira njen legendarni salon na trgu Vendôme u Parizu. Elsa nas „dočekuje“ u prirodnoj veličini, dok su zidovi prekriveni njenim čuvenim printom novina iz 1935. godine. Tu su i džemperi sa trompe l’oeil (varka za oko) efektom mašni koji su je proslavili. Čak i nakon skoro jednog veka, ovi komadi izgledaju neverovatno moderno.
Dalí i „kosti na spoljnoj strani“
Jedan od najfascinantnijih eksponata je crna haljina napravljena za glumicu Ruth Ford. Na prvi pogled, to je jednostavna uska haljina, ali je ispunjena postavljenim formama koje imitiraju kosti. Inspirisana skicama njenog bliskog prijatelja Salvadora Dalíja, ova haljina je toliko krhka da verovatno više nikada neće putovati – što ovu izložbu čini poslednjom šansom da se vidi uživo.
Dalí joj je tada napisao: „Draga Elsa, neverovatno mi se sviđa ideja o kostima na spoljnoj strani“. Taj nadrealistički humor je srž svega što je radila.
Jastog, suze i skandalozna klijentela
Ne može se pričati o Schiaparelli, a da se ne pomene Lobster dress (haljina sa jastogom) iz 1937. godine. Nosila ju je Wallis Simpson, žena zbog koje je britanski kralj abdicirao. Iako je Cecil Beaton pokušao da je fotografiše u romantičnom ambijentu dvorca, krutost haljine savršeno je odgovarala njenom britkom karakteru – Schiaparelli nikada nije pravila odeću za „nežne cvetiće“.
Tu je i Tears dress, gde je tkanina isečena tako da izgleda kao razderana koža koja otkriva krvavo crvenu unutrašnjost – surova i prelepa vizija nadrealizma.
Magija detalja: Dugmad kao umetnička dela
Ono što bi nam možda promaklo na fotografijama su dugmad. Za Elsu, dugme nikada nije bilo samo funkcionalno. Na ovoj izložbi vidimo dugmad u obliku malih daire (tamburina), porculanskih ruža ili čak „zgnječenih“ metalnih formi. Svaki sako, rađen u saradnji sa čuvenom kućom veza Lesage, mali je univerzum za sebe – pun šljokica, komadića ogledala i jarkih boja koje pulsiraju energijom cirkusa.
Schiaparelli vs. Dior
Zanimljiv je i trenutak u kojem kustoskinja Sonnet Stanfill postavlja Elsine sakoe iz 1947. godine pored onih Christiana Diora. Dok je Dior te godine predstavio svoj meki „New Look“, Elsina ramena su ostala čvrsta, oštra i dominantna. Ona nije nudila nostalgiju, već oklop za modernu ženu.
Posebno mesto zauzima čuveni crni šešir u obliku cipele sa „Shocking“ roze štiklom – komad oko kojeg su se otimale najmoćnije žene tog vremena. A tu je i duboko plavi satenski kaput, rađen po dizajnu Jeana Cocteaua, na čijim leđima su izvezena dva lica u profilu koja, kada se spoje, formiraju vazu punu ruža na ramenima.
Zašto nas ovo toliko fascinira?
Možda ne možemo ove nedelje da skoknemo do South Kensingtona, ali Elsa Schiaparelli nas podseća na nešto važno: moda je umetnost koja se živi. Njen rad je dokaz da elegancija ne mora biti dosadna i da je mašta najmoćniji modni dodatak.
U svetu brze mode i generičnih trendova, Schiaparelli je podsetnik na vreme kada je svaka šava imala priču, a svaka haljina bila manifest slobode. Dok gledamo ove fotografije, nismo samo posmatrači – mi smo čuvari plamena njene genijalnosti.